РУСНАК ИНФО

Деканици Филозофског факултета

члановима Наставно-научног већа

члановима Изборног већа

КЛАСИЧНИ ПРИМЕР МОБИНГА

Љубомир Међеши, један од најзначајних русинских етнографа, који је из Канаде допутовао у децембру поводом промоције своје књиге Руска традиция, којој су рецензенти др Љубивоје Церовић, др Душан Дрљача и амбасадор у пензији Михајло Хорњак, изразио је жељу да одржи предавање студентима о русинској традицији.

Он је одржавање предавања молио још пре два месеца у електронској преписци (видети подвучено), у којој сам нагласио да ја њему могу организовати вече у куцурском Дому културе у термину Културно-просветног друштва ДОК, коме сам ја председник, али да на Одсеку за русинистику то не могу учинити, јер ми на Одсеку за русинистику немамо заједничких састанака на којима бисмо се договарали, с обзиром на то да је пракса да шеф Одсека аутократски доноси одлуке које његов заменик (секретар из његовог украјинизаторског Савеза РусинаУкрајинаца) спроводи у дело (а у прошлости је било много примера када су и шеф и његов заменик отворено показали анимозитет према русинистима русинске свести) и да то треба да чине они који су за то плаћени (поменути шеф Јулијан Тамаш и његов заменик Јанко Рамач). Мени је шеф већ ионако у више наврата претио да ћу добити отказ, због тога што сам се у протеклом периоду од две године отворено противио његовој очигледној украјинизацији Одсека по неколико основа (натурању потпуно сувишних и непотребних курсева из украјинског језика, књижевности, историје ...; минималном додељивању кредита за курсеве уже русинистичне струке да би студентима у минимална 30 бода по семестру били “угурани” и поменути украјинистични курсеви, тако да су студенти у крајњој инстанци приморани, не због научних него због ускогрупашких интереса, полагати већи број испита; примању по конкурсу расписаном за ужу област Русинистика у радни однос једне особе која је стручњак само за украјинистику, за коју и не постоји нека већа потреба, место једне особе која би била стручњак за русинистику, дипломирани професор русинског језика и књижевности, за коју годинама постоји потреба, и то прека). Због свега тога нисам Љубомиру Међешију ништа ни обећавао, рачунајући да ће термин заказати неко од за то надлежних.

Прошлог четвртка (13. 12) Љубомира Међешија сам позвао у канцеларију Одсека на договор у вези са промоцијом његове књиге у Куцури (16. 12). Професор Рамач је у то време назвао да се извини што је морао отићи неколико сати пре па се нису срели а ја сам питао да ли је нешто урађено са заказивањем термина од 10. до 14. децембра како је гост тражио. Професор Рамач ми је рекао да није и да ја то могу и сам учинити, на шта сам ја одговорио да нема проблема, ако ми то каже шеф Одсека, да не бих опет "попио" претње отказом и сличне ствари. Не знам на који је начин професор Рамач приволео професора Тамаша да ме кроз петнаест минута заиста назове и да ми да потребну сагласност. Мало ме је чудило што реализација пада на мене, а не на његовог заменика професора Јанка Рамача (кога је он пре годину и то добрано задужио избором у звање редовног професора, јавно уверавајући чланове Изборног већа да је његов докторат већ у штампи и да ће бити објављен до краја 2006, а већ се ближи и почетак 2008. године, а од објављивања докторске дисертације колеге Јанка Рамача ништа и, поред тога, још и одређеним новчаним додатком за обављање функције заменика шефа Одсека за русинистику који он прима месечно у оквиру личног дохотка), али, нама везе. Написао сам Молбу, оставио је Вашој секретарици и код портира резервисао вечерњи термин за уторак у 18 часова (18. децембра, рачунајући да су студенти прве две године уторком заједно на изборном курсу Микројезици од 16 до 17 часова, а пре подне је Свечана сала већ била заузета, и, уз то, студенти русинистике имају часове код професора са других одсека).

Сутрадан, 14. 12, у петак у 13 часова, промоцију поменуте књиге Љубомира Међешија организовао је Музеј Војводине; рецензенти др Љубивоје Церовић, др Душан Дрљача и амбасадор у пензији Михајло Хорњак били су присутни, а од чланова Одсека за русинистику – само ја. Истог дана на Филозофском факултету саставио сам текст плаката за уторак 18. 12. у 18. часова и залепио десет примерака истог на видна места у просторијама Филозофског факултета.

У недељу, 16. 12, на промоцији у организацији КПД ДОК у Куцури, коју сам ја водио, од чланова Одсека био је још само професор Рамач Јулијан.

И долазим до данашњег дана (понедељак, 17. 12) када ме је поподне телефоном назвао професор Тамаш и "истресао" се на мене наводно због тога што сам промоцију књиге заказао у вечерњим часовима, који њему лично не одговарају, а не у преподневним. Узалуд сам покушао да објасним да је Свечана сала у то време била слободна, као и да су скоро две трећине наших редовних студената у то време на курсевима које држе професори Одсека, опет сам, по ко зна већ који пут, "попио" претњу о отказу, али овај пут, први пут – експлицитно орочену. Дословце ми је речено: “Радиш још две године, а онда идеш да копаш”. Шег Одсека је овом реченицом, по свему судећи, хтео да нагласи да ми кроз две године следи избор у звање редовног професора и да потичем из породице индивидуалног замљорадника у коју, по њему, треба да вратим. Ја сам му скренуо пажњу да, иако ће он, одласком професора Јулијана Рамача у пензију, несумњиво имати гласачку машинерију истомишљеника, којом лако може да затражи чак и промену назива Одсека, а мени да не да сагласност Одсека за избор у звање редовног професора, ипак, сматрам да ће о томе последњу реч рећи чланови Изборног већа Филозофског факултета на основу резултата, који су, поготово у 2007. години, рачунати научно-истраживачким критеријумима (тзв. Р-овима), у самом врху међу члановима Одсека. Ту чињеницу илуструјем одговором на допис Мирјане уз који је атачирана Ваша информација и молба за предлогом за Издавачки одбор Филозофског факултета. У одговору се налази информација о мојој компетенцији која ме кандидује за члана Издавачког одбора, али састанак Одсека није сазван и одлуку је донео шеф сам, предложивши особу која ту част, у поређењу са мојим резултатима, није заслужила.

Без одржавања састанка Одсека за русинистику, дакле, шеф Одсека је предложио свог заменика професора Јанка Рамача, који нема ни 30 % мога издавачког учинка у 2007. години и који од пречестог замењивања шефа Одсека не стиже обављати ни своје редовне обавезе. Професор Рамач Јулијан је, иначе, подржао моју кандидатуру за члана Издавачког одбора Филозофског факултета, док виши лектор мр Ксенија Сегеди није имала могућности да се о томе изјасни на заједничком састанку.

Поштована деканице и чланови НН/ИВ Филозофског факултета, уколико мој статус на Одсеку за русинистику и Филозофском факултету зависи искључиво од освете професора Тамаша, а не од објективне оцене мога рада, и то не само научног, већ и образовног, о чему ће, надам се, и студенти имати прилике да кажу коју реч, имам период од две године да нађем ново радно место. Обраћам Вам се, стога, питањем да ли је професор Тамаш у могућности да оствари своје претње без објективне анализе мог научно-истраживачког и образовног рада и с молбом да опоменете шефа Одсека да престане да ми спорадично прети отказом, што се, сматрам, уклапа у дефиницију мобинга.

Случај са мојим заказивањем наводно неодговарајућег термина сусрета студената са Љубомиром Међешијем је само манифестације једне те исте појаве.

С поштовањем,

др Михајло Фејса
ванр. проф. за предмет Русински језик
 

17. 12. 2007,