Ako nadjete za shodno, molim stavite na vaš sajt odgovor koji sam na traženje Fonda za otvoreno društvo ( www.foserbia.org  , office@foserbia.org , dr Jadranka Jelinčić, izvršni direktor) poslao na anketni list-upitnik u okviru priprema studije o sredstvima informisanja nacionalnih manjina i tretiranju manjinske problematike u »većinskoj« štampi.

Anketni list – upitnik

1. Da li pratite medije na vašem jeziku:

-Ne zadovoljava u potpunosti ni jedan naš štampani na rusinskom jeziku, nemaju hrabrosti da kažu istinu ni o sebi ni o svetu oko sebe

-TV i Radio Novi Sad na rusinskom od bombardovanja 1999. ne mogu da hvatam u Bgdu, pratim samo sadržaj preko programa

-Internet prezentacije zadovoljavaju u najvećoj meri,

Pokrajinske – lokalne vojvodjanske www.ruskamatka.tk , sa sedištem u Novom Sadu, www.rusnak.info  , sa sedištem u Vrbasu kao i rusinske u svetu /»Portal websites»/ www.rusnak.org  u Australiji, www.rusyn-radio.dns2go.com  u Kanadi, www.32brinkster.com.com/outpostna  u Kanadi, www.carptaho-rusyn.org , www.ucrr.ro  , sajt rusinskih udruženja u Rumuniji, www.ruthen.hu , sajt rusinske manjine u Madjarskoj, www.rusyn.sk , sajt rusinske manjine u Slovačkoj, www.karpatorusyns.org , sajt Rusina u Zakarpatskoj Ukrajini, www.lemko.org , www.lemko-tower.prv.pl , sajt rusinskih organizacija u Poljskoj, www.rusynmedia.org , sajt Rusinskog Medj. Informativnog centra /Rusyn International Media Center, USA/, zatim www.unpo.org  , odnosno www.unpo.org/members ... ,sajt Unrepresented Nations and Peoples Organization, www.fuen.org , sajt org. Federal Union of European Minorities, kao i sajtove Human Rights Watch, OEBS, Američkog State Departmenta /godišnji izveštaji o stanju ljudskih prava u Ukrajini, itd./

-Kad je reč o medijima na rusinskom, ne mogu da izdvojim ni jedan, odnosim se podjednako prema svima u zavisnosti od sadržine priloga i autora

2. Da li i u kojoj meri pratite medije iz matične - druge države:

ODGOVOR: Pratim ukrajinsku i štampu drugih zemalja u kojima žive Rusini u delovima koji se odnose na politiku prema nacionalnim manjinama i Rusinima posebno.

Doselili su se u Bačku polovinom 18. veka iz krajeva koje nikad nisu pripadali Ukrajini, na te krajeve nije pretendovao ni Sovjetski Savez kada je posle rata 1945. za Ukrajinsku SSR obezbedjivao «nacionalne granice» na Zapadu; doneli su sa sobom svest o pripadnosti Karpato-ruskom slovenskom narodu, proces formiranja ukrajinske nacije i do onih u Karpatskim oblastima koji su danas u sastavu Ukrajine dolazio je samo kao zakasneli odjek, od Ukrajinaca se razlikuju više nego Ukrajinci od Rusa, Srbi od Hrvata...

Kao nacionalna manjina «slovenskog porekla» priznati su u Kraljevini SHS 1919/20., sa pravima prilagodjenim tadašnjim shvatanjima - u skladu sa obavezama iz Povelje i Protokola o NM Lige naroda pod zvaničnim etnoninom Rusini, sami na svom jeziku i danas se radije nazivaju Rusnaci /»Mi Rusnaci, mi ruski ljudze, mi ruski narod, naša bešeda ruska»/, u srpskoj sredini bili poznati pod imenom Rusi, Malo-rusi, Rušnjaci, Rusiči.

Činjenica da najbrojnija zajednica živi u Zakarpatskim oblastima u sastavu Ukrajine istorijski i faktički ne daje za pravo tvrdjenju da im je Ukrajina matična zemlja, nasuprot ambicijama Ukrajine motivisanih nastojanjem da reše probleme koje imaju zbog odbijanja da Rusinima u Ukrajini priznaju nacionalni identitet i odgovarajući status, osporavajući pri tome identitet i Rusinima u ostalim zemljama, uključujući i ovdašnjim.

Da, uzev u celini prate korektno u svim zemlje u kojima je Rusinima priznat nacionalni identitet i manjinski status sa odgovarajućim pravima.

Izuzetak su sredstva informisanja u Ukrajini koja ponavljaju stav zvanične politike prema kojoj su Rusini «jedno isto sa Ukajincima» «subetnos ukrajinskog naroda», itd.

3. Da li i u kojoj meri pratite medije na srpskom jeziku:

Pitanje vama: Da li je moguće naći zajednički imenitelj u današnjem izrazito šarolikom-heterogenom stanju medija na srpskom jeziku!?

Ipak, ako se ograničimo na par medija koji pretenduju ili se stvarno mogu svrstati u kategoriju ozbiljnih, objektivnih - odgovor je: afirmativno, ali nedovoljno, ne po obimu, već po tome što se svodi pretežno na prenošenje izjava zvaničnih i političkih krugova, prigodnih, najčešće iznudjenih zbog stvarnih ili nametnutih problema sa manjinama u nacionalno mešovitim krajevima, ili motivisanih predizbornim kampanjama. Ova konstatacija se odnosi isključivo na Vojvodinu, a kad je reč o rusinskoj nacionalnoj manjini- upadljivo je i odsustvo da se sa stanovišta ustava, svidjao nam se ili ne, principa i standarda utvrdjenih u medjunarodnim konvencijama čiji smo potpisnici, na kraju i realnosti adekvatno informiše i kvalifikuje šta u lokalnim i medjunarodnim okvirima znači politika osporavanja nacionalnog identiteta jednoj-bilo kojoj nacionalnoj manjini! Šta više, ima primera da su i tzv. odgovorni - štampani mediji kakvi su nekad bili «NAŠA BORBA», a danas «POLITIKA» i «DANAS» davali publicitet stavovima ukrajinskih zvaničnika u kojima je osporavan nacionalni identitet Rusinima, a odbijali da objave ponudjeno reagovanje. Prvi put posle više godina u dnevniku «DANAS» je 24/25. decembra 2005. i 28/29. januara 2006. objavljeno adekvatno reagovanje. «POLITIKA» i novosadski «DNEVNIK» ostaju dužni da to učine.

Odgovor je u prethodnom pitanju.

4. Da li ste zadovoljni kako programi RTS (radijske i TV stanice Beograd i Novi Sad) informišu o položaju vaše nacionalne zajednice i zbivanjima unutar nje:

5. Šta očekujete od budućeg javnog servisa, kada je u pitanju informisanje na vašem jeziku:

-Dostupnost svim informacijama i otvorenost medija kakvu zahtevaju multikulturalno i politički pluralističko, demokratsko društvo.

6. Da li je nakon 2000. godine došlo do promena u pogledu obima i kvaliteta informisanja na vašem jeziku:

-Došlo je do promena u pogledu obima i tehničkih standarda, bar kad je reč o nedeljniku «Ruske slovo». Naime, povećan je format i broj stranica, fotografije u boji, kvalitet papira bolji, tehnička strana u celini na zavidnom profesionalnom nivou.

U pogledu uredjivačke politike, medjutim, promene u oktobru 2000. godine su se svele na odstranjivanje rukovodećeg tima (direktor i glavni urednik) vezanog za SPS-JUL i instaliranje rukovodećeg tima vezanog za Demokratsku stranku. Jednostranost i isključivost u informisanju kad je reč o aktuelnim političkim dogadjajima u rusinskoj, vojvodjanskoj i široj srpskoj zajednici je ostala osnovna karakteristika. U periodu do oktobra 2000. iz informacija u Ruskom slovu, ali i iz programa TV i Radio emisija Novog Sada na rusinskom sticao se utisak da su svi Rusini u SPS i JUL-u, posle oktobra 2000. da su svi u Demokratskoj stranci. Problem je povećan time što su se političke podele izražavale podelom na pitanju «ko smo i šta smo», dakle na nacionalnom pitanju, pri čemu se rukovodeća ekipa instalirana u Ruskom slovu, TV i Radiju NS na rusinskom jeziku posle oktobra 2000. nekritički priklonila shvatanju zvanične Ukrajine da su Rusini «deo ukrajinskog naroda», «najstarija ukrajinska dijaspora», sve do toga su «subetnos ukrajinske nacije», rusinski jezik «dijalekt ukrajinskog književnog jezika», itd., sa čime su išli zahtevi da «državne vlasti prestanu da podržavaju veštačku, istorijski prevazidjenu, utopijsku rusinsku nacionalnost», kao i da im se «bilateralnim sporazumom, ako treba i pod medjunarodnom kontrolom» obezbedi status «ukrajinske nacionalne manjine», itd. «Ruske slovo» pre svega, ali i TV i Radio su se javljale kao glasnici ukrajinske politike negiranja nacionalnog identiteta Rusinima, osudjenog od relevantnih medjunarodnih organizacija. Pored toga, nosioci ove politike su krijući se iza DS i vladajuće koalicije u Vojvodini zauzeli dominantne pozicije u nacionalnom savetu i ostalim rusinskim institucijama, kao i u pokrajinskim savetodavnim telima, što je onemogućilo javljanje svakog drugog mišljenja, osudjenog već na pitanju «ko smo i šta smo» /koliko se daleko išlo u tome, govori činjenica da su posle promena u oktobru 2000. prekinuli izlaženje u nastavcima priloga o aktuelnim shvatanjima statusa i prava nacionalnih manjina, zasnovanim na medjunarodnim konvencijama čiji je potpisnik ova zemlja, pisanim u dogovoru sa monitorima OEBS, nisu ustručavali ni od prekrajanja stavova Rusinske matice, predsednika Svetskog foruma Rusina, ličnih diskvalifikacija neistomišljenika, itd.

Posle izbora krajem 2003., sa kojih je DS izašla oslabljena, zatim u toku 2004., a naročito posle promene rukovodećeg tima 2005. zapaža se balansiraniji, mirniji pristup svim pitanjima od interesa za rusinsku i širu zajednicu, nema stranačkog navijanja, ali još uvek nema prekida u odnosu na ukrajinsku politiku prema Rusinima, što se potvrdjuje s jedne strane afirmativnim informisanjem o delovanju Saveza Rusina i Ukrajinaca i ukrajinskoj politici prema Rusinima i s druge strane selektivnim-cenzurisanim informisanjem i prekrajanjem informacija o radu Matice rusinske, Svetskog foruma Rusinima, itd.

7. Da li ste zadovoljni medijima koji vas informišu na vašem jeziku:

obrazložiti odgovor:

-Delimično, obrazloženje u odgovoru na prethodno pitanje________________

8. Šta očekujete od medija na vašem jeziku:

9. Šta bi ste želeli da se promeni u informisanju na vašem jeziku:

-Odgovoreno je u pethodnom pitanju

10. Da li više verujete medijima

-Podjednako verujem i ne verujem jednima i drugima, procenjujem na osnovu činjenica, svakog konkretnog priloga, autora, itd.

Uz napomenu da kad je reč o uredjivačkoj politici i listova na srpskom jeyiku koji jesu ili pretenduju na objektivnost, itd., često ostaje utisak da se u njih ubacuju prilozi kao u poštansko sanduče, što vodi tome da možete izvući par stranica iz jednog i ubaciti u drugi – a da se ne vidi razlika

11. Kako ocenjujete dinamiku izlaženja – učestalost emitovanja emisija na vašem jeziku:

12. Kojoj vrsti sadržaja, u medijima na vašem jeziku, poklanjate najveću pažnju:

-Onima u kojima se tretiraju osnovna pitanja naše specifične, naše šire i medjunarodne zajednice, ma u koju ih rubriku svrstavali (osim sportskim!)

13. Kako ocenjujete uređivačku politiku medija na vašem jeziku:

-Na ocenu koja se može izvući iz odgovora na prethodna pitanja dodajem još samo da je okrenuta centrima moći, vladajućim po pravilu, sakriva se iza zvaničnih stavova, uz izrazitu sposobnost da se prilagodjava promenjenim uslovima. Najglasniji propagatori «ukrajinstva» izmedju 1991. i 2005., danas se javljaju kao najglasniji zagovornici «rusinstva» - shvaćenog kao dela ukrajinskog naroda, a da ni oni u Rusinskom nacionalnom savetu, ni u medijima na rusinskom, ni aktivisti Saveza Rusina i Ukrajinaca nisu progovorili istinu o ukrajinskoj politici prema Rusinima i neće progovoriti sve dok jasno i glasno o tome ne progovore predstavnici vlasti, političkih partija i nevladine organizacije. Izgleda da svi čekaju da Viktor Juščenko pod pritiskom SAD i Evropskih organizacija odbaci politiku negiranja nacionalnog identiteta Rusinima u Ukrajini, zasnovanog na «postanovljeniju» CK KPSS iz 1925. zaogrnutu posle promena 1991. u odoru tradicionalnog ukrajinskog ekstremnog nacionalizma.

14. Koji od navedenih činilaca, po vašem mišljenju, najviše utiče na uređivačku politiku medija na vašem jeziku :

-Na prvom mestu Nacionalni savet, čiji predsednik i u drugom sastavu sa delegacijom odlazi na referisanje u ukrajinsku ambasadu, ali ne i u ambasade drugih zemalja u kojima žive Rusini priznati kao nacionalna manjina (u ambasadama drugih zemalja po svoj prilici ih ne bi ni primili, dok se ne odreknu ukrajinske politike!), zatim vlasti i političke stranke u regionalnoj i široj zajednici koje neizjašnjavanjem o ovim pitanjima ostavljaju prostor za delovanje koje po posledicama prevazilazi značaj rusinske manjine (SCG je jedina zemlja u kojoj ukrajinski zvaničnici mogu javno da ustavom priznatu rusinsku nacionalnu manjinu svojataju kao «dijasporu», postavljaju joj se kao zaštitnik i garant opstanka, a predstavnici Vojvodjanskih vlasti još uvek rusinsku nacionlanu manjinu zajedno sa ukrajinskom definišu kao «faktore koje zbližavaju Srbiju i Ukrajinu», «most za saradnju dve zemlje», itd.!).

15. Šta najviše zamerate medijima na vašem jeziku:

-Nema potrebe da ponavljam ono što se može izvući iz odgovora na prethodna pitanja.

Dodajem samo jedan stav iz Alternativnog izveštaja o sprovodjenju Okvirne konvencije o zaštiti prava nacionalnih manjina napisanog od strane Vojvodjanskog multikulturalnog centra i Centra za ljudska prava za 2002. godinu:

Nekome je negde važnije držati Rusine u zabludi i neznanju, nego ih učiti osnovnim, demokratskim, manjinskim pravima i životu u društvu za koje se ova zajednica opredelila.

-Potrebno je sve što je u pitanju navedeno, čak i ono «ostalo» - a to je odgovornost vlasti, političkih stranaka, nevladinog sektora i sredstava informisanja u vršenju svojih obaveza.

Formula «Rusine uz Ukrajince, Bunjevce uz Hrvate, Vlahe uz Rumune» ne donosi rešenje. Postojanje manjina je faktičko a ne političko i pravno pitanje. Postojanje ili ne matične zemlje ne može imati uticaja na status i manjinska prava. Pravno i političko postaje tamo gde se ne priznaje realnost. Rešenje ne donosi ni stav «oni se svadjaju izmedju sebe, postoji rusinska i ukrajinska nacionalna orijentacija, država ne može u tome da arbitrira, svako ima pravo na nacionalno izjašnjavanje», itd.

17. Da li će potpuna ili delimična privatizacija i komercijalizacija medija uticati na informisanje pripadnika vaše nacionalne zajednice:

Odgovor je – DA, mogu uticati, jer vlasnik može da uredjuje medije kako mu njegovi interesi i interesi kapitala koji je uložio nalažu – sve dok se kreće u okvirima zakona i politike.

Ali, pitanje Vama – da li bi to bilo u skladu sa politikom i zakonima «pozitivne diskriminacije manjina» koje je preuzela ova država kao takva?

Država od obaveza finansiranja u današnjim uslovima ne može da odustane. Bilo je pogrešno i što je finansianje i uredjivačku politiku prenela na nacionalne savete koji funkcionišu u uslovima još uvek nedovršene zakonske sfere (utoliko gore što je to učinjeno usaglašavanjem dveju pokrajinskih stranaka, nasuprot protivljenju praktično svih uredjivačkih kolegijuma manjinskih štampanih medija!).

Mesta za privatne medije naravno ima, ali država kao takva ne može odustati od obaveza koje je preuzela sve dok ne izmeni u potpunosti politiku prema nacionalnim manjinama. A to je pitanje koje niko ne sme da postavi, jer je vezano i za ustavno odredjivanje karaktera države.

18. Da li, po vašem mišljenju, mediji na manjinskim jezicima imaju budućnost:

-Ne znam, zaista, ali ako se već mora odgovoriti – zavisi od političkih rešenja šire zajednice.

19. Šta bi ste dodali, a nije obuhvaćeno ovim upitnikom:

-Ne znam, opet, šta bi se još moglo dodati.

Ali, u želji da budem shvaćen, biću slobodan da vam iz moje dokumentacije dva priloga šaljem poštom, ili ću ako do 7. marta kada odlazim van Beograda na dva meseca ostaviti kod vas na šalteru: