povratak na naslovnu stranu

Đovani De Plano Karpini, izaslanik Pape Inoćentija IV u Mongoliji i kod Tatara, u svom radu „Liber Tartarorum" piše da kada je 1246. godine putovao kroz Bohemiju, bio savetovan od strane kralja Vaclava I da kod Tatara ide kroz Poljsku i RUS. U glavi 19, Plano Karpini piše:

„Sa ukazanom nam milošću, kada smo stigli kod Konrada, vojvode Laticije kod koga je tada stigao i gospodin Vasiljko, knez Rusinije (Galicija u današnjoj Zapadnoj Ukrajini) iz čijih smo usta čuli više o opštim stvarima koje se tiču Tatarskih aktivnosti; zbog toga što je on tamo poslao svoje ambasadore. Zbog toga, dato nam je na znanje da moramo spremiti darove za Tatare, i mi smo, od novca koji smo dobili za put, kupili neke kože od medveda i još nekih zveri. Da skratim, knez Vasiljko, zamoljen od kneza krakovskog , vladike i barona uzeo nas je sa sobom u svoju zemlju i tamo nas ugostio nekoliko dana da okrepimo svoje duše. A kada je, na našu molbu, pozvao vladike mi smo im pročitali papska pisma u kojima su bili pozvani da se vrate u jedinstvenu crkvu. Iz istih razloga i mi smo ih u okviru svojih mogućnosti ubedjivali. Medjutim, zbog toga što je knez Danilo ,brat Vasiljkov, bio na putu u Baku oni tada nisu mogli dati svoj konačan odgovor. Posle toga nas je knez Vasiljko ispratio i dao pratnju (jednog svog slugu) koji je sa nama otišao čak do Kijeva, glavnog grada Rusinije. (Originalni naziv Ruthenia zamino je Haklit u Rusija.) Otišli smo dalje pod neprestanom pretnjom od napada Litvanaca koji su često napadali na same granice Rusinije, čak i neka mesta pored kojih smo prolazili. Ali zbog gore spomenutog sluge mi nismo bili ugroženi od Rusina od kojih je veliki broj bio poubijan ili odveden u Tatarsko ropstvo. Kada smo stigli u Kijev tražili smo savete od tamošnjeg plemstva u vezi sa našim putovanjem. Nastavivši put, drugog dana posle posta Pročišćenja, stigli smo u grad Kanov koji je bio pod neposrednom vlašću Tatara. Tamošnji administrator nam je omogućio nove konje i vodiča do sledećeg grada gde smo sreli tamošnjeg administratora. Bio je to čovek pun zlobe i prkosa. Pošto je primio naše darove odveo nas je do prvih tatarskih straža."

Izvor:( C. Raymond Bensley, Texts and Versions of John de Plano Carpini and William de Rubruquis kao Hakluyt prvi put štampao u Londonu 1598.god., London, 1903 p. 63 f )

Pri povratku od Tatara, Plano Karpini je ponovo bio u Kijevu juna 1246. godine:

" ... Šta više, žitelji Kijeva su saznavši da dolazimo izašli pred nas i veoma srdačno nas dočekali. Obradovali su nam se kao da su videli čoveka koji je ustao iz mrtvih. Slično su se ponašali u celoj Rusiniji, Poljskoj i Bohemiji. Danilo i njegov brat Vasiljko pripremili su za nas kraljevsku gozbu i zadržali nas kod sebe punih osam dana. U medjuvremenu oni su sa Vladikama i drugim zvaničnicima razgovarali o našem predlogu koji smo im uputili na našem odlasku kod Tatara i odgovorili nam; da će priznati Papu za posebnog Gospodara i Oca, a crkvu u Rimu za njihovu Gospodju i ljubavnicu. Iz istog razloga oni su poslali svog ambasadora i pisma našem Gospodaru Papi... (strana 143).