РУСНАК ИНФО

GOSPODJA     

ANIKO MUŠKINJA HAJNRIH,

Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava

Sektor za unapredjenje i zaštitu prava nacionalnih manjina

B E O G R A D

Bulevar Mihajla Pupina 2

Beograd, 23. jul 2009.

Poštovana gospodjo A.M. Hajnrih,

Zahvaljujem Vam na odgovoru  od 29. juna o.g. koji ste mi poslali na intervenciju iz Generalnog sekretarijata Predsednika Republike.

Ne mogu a da u vezi s tim ne postavim pitanje: zar je bilo potrebno da se obratim na Predsedničku instituciju, da bi dobio odgovor na pitanja koja sam postavio Ministarstvu za ljudska i manjinska prava? 

-Poznato je, poštovana gospodjo A.M. Hajnrih da državni organi  ne mogu ulaziti u rasprave, niti arbitrirati u sporenjima o nacionalnoj samobitnosti pripadnika nacionalnih manjina. U predstavkama koje sam uputio  Ministarstvu  nisam tražio arbitražu državnih organa u odredjivanju  nacionalne samobitnosti izmedju Rusina i Ukrajinaca. Tražio sam ZAŠTITU DRŽAVE   od nasilnih nastojanja jedne strane države da se ovde  izmeni njihov Ustavom priznat etnički/nacionalni/kulturni  identitet definisan istorijskim razvojem u procesu kroz koj su prošli svi slovenski, i ne samo slovenski narodi. 

Stvari u tom pogledu su jasne, u nauci, realnosti i politici, što ste Vi u odgovoru i potvrdili: »Stav državnih organa je da su Rusini i Ukrajinci odvojene zajednice kako u pogledu nacionalnog identiteta tako i u pogledu jezičke pripadnosti».

Nikad Ukrajinac ovaj ovde i onaj u Kijevu neće reći da je Rusin, pogotovo da je njegov jezik «ruski». I obratno - nikad Rusin neće reći da je Ukrajinac, niti da je njegov jezik «ukrajinska mova». Jedni i drugi su svesni svog identiteta, različitog kulturnog nasledja, običaja, karaktera do te mere da se  bez prevodioca ne mogu  razumeti.  

-U stavovima koji su  navedeni u Vašem pismu  o  ustavno-pravnim načelima na kojima se ostvaruju prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji nalazim jasnu potvrdu dva Ustavno-pravna principa, konkretizovana u Vašem odgovoru na primeru Rusina i Ukrajinaca:

-«...u Republici Srbiji niko ne sme da nameće gradjanima odredjeni nacionalni identitet, jer bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom zagarantovanom slobodom nacionalnog izjašnjavanja i Okvirnom konvencijom za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope». 

-.«... očekuje se da ni predstavnici Ukrajine ne vrše pritisak i nameću rusinskoj nacionalnoj zajednici ukrajinski nacionalni identiet, jer bi to predstavljalo kršenje medjunarodnih standarda u oblasti ljudskih i manjinskih prava, i bilo u suprotnosti sa našim unutrašnjim zakonodavstvom».  

Nije potrebno da Vas uveravam da sam se rukovodio  upravo  ovim  načelima u obraćanju Ministarstvu za ljudska i manjinska prava  prilikom postavljanja pitanja legalnosti delovanja ukrajinskih vlasti usmerenih na «ukrajinizaciju» Rusina, direktno i posredstvom Saveza Rusina Ukrajinaca, SFULO (Svetska Federacija Ukrajinskih Lemkoviskih Organizacija), i drugih pojedinaca.

U načelima navedenim u Vašem odgovoru  nalazim potvrdu da je ovo delovanje u suprotnosti sa Ustavno-pravnim poretkom i proklamovanom politikom Republike Srbije, Poveljom OUN i medjunarodnim konvencijama o ljudskim i manjinskim pravima čiji smo potpisnici i mi - Srbija  i Ukrajina, kao i u odredbi upravo usvojenog Zakona o društvenim udruženjima, prema kojem:  

«Ciljevi i delovanje Udruženja ne mogu biti usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i teritorijalne celokupnosti Srbije, kršenje ljudskih ili manjinskih prava, izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti». 

Znam da Vi to znate i poštujete, nemam nameru da bilo koga učim, hoću samo da u kontekstu svega ovoga o čemu ovde zajedno govorimo podsetim na Član 27 Medjunarodnog pakta o gradjanskim i političkim  pravima koji govori o pravima lica koja pripadaju manjinama koje postoje u državi članici OUN:  

-«U državama u kojima postoje etničke, verske il jezičke manjine...Lica koja pripadaju tim manjinama, ne mogu biti lišena prava da imaju u zajednici sa drugim članovima svoje grupe svoj sopstveni kulturni život, da ispovedaju svoju sopstvenu veroispovest i obavljaju verske dužnosti, ili da upotrebljavaju svoj sopstveni jezik», i dodam tumačenje Komiteta za ljudska prava broj 23(50), Člana 27, koje kao da je pisano za Ukrajinu:  

-«Postojanje etničke, verske i jezičke manjine u odredjenoj državi članici ne zavisi od odluke države članice, već treba da bude ustanovljeno objektivnim kriterijuma». 

Da su se ukrajinske vlasti ograničile na rešavanje tzv. Rusinskog pitanja u svojoj zemlji, mi bi mogli samo da im poželimo uspeh. Ovako – pošto su ga «izvezli»  nama ovde, instrumentovali nas u pokušaju  da ga reše tamo gde je nastalo, uvukli nas u natezanja spoljnih faktora oko Ukrajine – zašto o tome ćutati!?

-Daleka mi je svaka pomisao da se u ovom delovanju  Ukrajine i udruženja organizovanim,  po svoj prilici i delimično finansiranim od nje  radi o nasilnom rušenju ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta Srbije. Dovoljno je ukazati da to predstavlja nedopušteno ponašanje  u odnosima izmedju suverenih država,  kršenje ljudskih prava, izazivanje i podsticanju mržnje i etničke netrpeljivosti – da bi se stalo na put takvom delovannju.

Gde je i kada će, poštovana gospodjo A.M. Hajnrih  uslediti sledeći korak, korak  kojim će se nametnuti poštovanje ovih ustavnih i političkih načela? 

Iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava je u dva navrata bilo potvrde o pravima gej populacije sa stanovišta ljudskih prava i sloboda. Po meni, ako je uopšte važno šta o tome mislim – treba da ih prihvatimo ih kakvi jesu, ima negde neki naš stari film – «Svako je gospodar svoga tela»...

Medjutim,  ne sećam se da je na tom nivou reagovano kad se  radi o ugrožavanju prava pripadnika rusinske zajednice. 

Vi ste, poštovana gospodjo A.M. Hajnrih  u jednoj prilici veoma jasno izneli principijelan stav povodom  sličnih sporova izmedju Rumunije i ovdašnje zajednice Vlaha i izložili se ružnim, nedozvoljeni  kritikama jednog dela zainteresovanih u ovom sporu.

Da ste tako nešto javno rekli kad je reč o problemima  Rusina sa Ukrajinom – bili bi ste jednodušno pozdravljeni od svih koji  poštuju ova načela, a nemaju  mogućnosti da se javno oglase. 

Voleo bih da se ispune očekivanja Gospodina Ministra da će izbori za nove nacionalne savete smanjiti tenzije u zajednicama nacionalnih manjina. Kad su u pitanju Rusini, medjutim, to neće ići bez javnog zauzimanja stava o delovanju organizacija koje nastupaju sa pozicije Ukrajine. Na toj politici  formirao se sloj profesionalnih, dobro plaćenih Rusina koji su  uspostavili monopol na tumačenje naše prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Oni koji drukčije misle, nemaju mogućnosti da se oglase.

-Na pitanje koje postavljam oko sebe zašto o tome ćute, imam potpisane i nepotpisane  odgovore: «Ne smem, srušiće me na ispitu», «ne smem, neću dobiti posao», «izbaciće me s posla», «neće mi objaviti knjigu poezije», «izolovaće me», «biću crna ovca», «ostaće mi samo da se selim u Kanadu», «nemam ni gde da kažem, ako i kažem – ništa se promeniti  neće, oni drže vlast».

Tu ću se zaustaviti, poštovana gospodjo A.M. Hajnrih i više Ministarstvu neću dosadjivati. Ako  u ovoj i mojim prethodnim predstavkama posumnjate u istinitost onoga što navodim kao činjenicu, molim javite mi. Moje ocene i komentari su  prepoznatljivi, o tome se naravno može razgovarati.

Želim  gospodinu Ministru i svima vama uspešan ishod u procesu usvajanja predloga Zakona o nacionalnim savetima. Ne valja, medjutim,  što je predlog Zakona tako detaljan, mnoge od onih odredbi nalaze se u drugim zakonima, i propisima, ne valja što se od koncepcije zaštite manjinskih prava na bazi  samoupravnih manjinskih institucija prave kvazi-državni organi, jer će s tim  ići kancelarija, kompjuteri, kola, zaposleni – i manjinska birokatija.

         Mihajlo Hornjak, 11070 N. Beograd, Goce Delčeva 22,