Рад који стоји преда мном замишљен је као истраживање у оквиру којег би требало да буде сагледан политичко-правни и хијерархијски положај Галичке и Галичко-Волинске кнежевине у међународним и унутарруским односима у периоду XII и прве половине XIII века. Језгро истраживања ће с пуно разлога бити посвећено владавини галичко-волин-ских кнежева, Романа Мстиславича и Данила Романовича. Синтагма -државно-правни положај, која ће доминирати радом, односиће се на правни међународни положај Галиције и Волиније, али не и на њихово унутрашње уређење. Тема ће бити сагледана превасходно кроз призму оног штоје до данашњих дана о њој изрекла историографија.

   Хронолошки тема обухвата позну епоху Кијевске Русије - период такозване удеоне раздробљености - некада јединствене прве државе Источних Словена, која ће своје историјско постојање симболично окончати са монголском најездом и разарањем Кијева 1240. године. У том "позном добу", на прагу XIII столећа, уједињењем Галиције и Волиније под влашћу кнеза Романа Мстиславича, у унутарруској констелацији снага појављује се нови политички центар, који ће снажно истакнути своје право на општеруски сениорат и контролу старог језгра државе. Средином XIII века, када Кијев дефинитивно пропада, претензије Ро-манових наследника ће бити преформулисане у преузимање државно-пра-вног континуитета Кијевске државе. На руском тлу, овакве амбиције ће у том тренутку бити истакнуте и од стране владимиро-суздаљских, односно будућих московских кнежева. Јошједан аспекттемеје врло интересантан. На ширем, међународном плану, почетак и прва половина XIII века донели су велики поремећај у дотадашњој равнотежи односа између европског Истока и Запада. Географски положај Галичке и Волинске земље одредио их је као границу Истока према Западу. У духу "нове" епохе западна државно-правна схватања наћи ће своје место и на руском тлу. . .