AKTIVNOST PREDSEDNIKA SVETSKOG KONGRESA RUSINA

WORLD CONGRESS CHAIRMAN IN WASHINGTON, D.C

RUSYN NEWS ARCHIVE – 2006.

Rusyn International Media Center,

5 December 2006.
http://www.rusynmedia.org/News/2006/rimc051206.html 

(Prevod sa engleskog M. Hornjak)

Vašington, D. C. Predsednik Svetskog kongresa Rusina, profesor Paul Robert Magoči, sa delegacijom Zajednice američkih Rusina u kojoj su bili Dr Viktor Haburčak, predsednik nacionalnog ogranka u Vašingtonu, profesor Elen Rusinko, njegov zamenik, Dr Mikulaš Popovič, kao i Orestes Mihajlo, predsednik ogranka u Novoj Engleskoj posetio je izmedju 15. i 17. novembra 2006. ambasade Rumunije, Ukrajine, Srbije i Vatikana.

Poseta Rumunskoj ambasadi imala je za cilj razmatranje planova za održavanje devetog Svetskog kongresa Rusina koji će se održati u Sigetu, Maramureš 21-24. juna 2007. U odgovoru na pitanje prof. Magočija postavljeno pre godinu dana kakav je status novog mosta preko reke Tise, predstavnici ambasade su obavestili da se zvanično otvaranje očekuje pre kraja 2006. godine. To znači da će delegati iz Ukrajine imati mogućnost da pešice prodju preko mosta u Siget radi učešća na Svetskom kongresu. Novi most će predstavljati ne samo vezu izmedju Ukrajine i Rumunije, već istovremeno i ponovo ujediniti Karpatske Rusine koji razdvojeni medjunarodnom granicom žive sa jedne i sa druge strane reke Tise. Razmotrena su takodje i pitanja u vezi sa radom Svetskog kongresa. Predstavnici ambasade su ukazali na interes rumunske vlade da doprinese uspešnom ishodu kongresa i prihvatili da pruže pomoć u upućivanju poziva zvaničnim učesnicima na Svetskom kongresu iz raznih zemalja, kao i predstavnicima Evropske unije.

Prilikom ovog boravka u Vašingtonu, po drugi put u toku jedne godine delegacija Američkih Rusina i predsednik Svetskog kongresa su bili primljeni u Ukrajinskoj ambasadi, ovoga puta od strane zamenika šefa misije, ministra savetnika dr Viktora Nikitjuka. Profesor Magoči je svom sagovorniku tom prilikom uručio formalni zahtev naslovljen na ambasadora Oleh V. Šamšura (preuzmite dokument- PDF) u kojem traži razjašnjenje o značenju ukrajinske kontradiktorne politike prema Rusinima. Naime, ukrajinski ministar pravosudja je 7. jula 2007., u odgovoru na zahtev da Rusini budu priznati kao posebna nacionalnost odgovorio da »shodno medjunarodnim pravnim normama, kao i zakonima Ukrajine svako ima pravo da se izjasni o svom nacionalnom identitetu«, dodajući, medjutim, da »ne postoji zvanična lista nacionalnosti priznatih u Ukrajini«. Izgleda da su stavovi u ovim izjavama u kontradikciji sa ukrajinskom politikom definisanom u njenom »Predlogu mera za rešenje problema Ukrajinaca-Rusina« (1996) (preuzmite dokument- PDF) kao i u izveštaju Savetu Evrope u kojem su Rusni definsani kao »subetnos ukrajinske nacije« (1999) i u listi nacionalnosti objavljenoj nakon proslednjeg popisa stanovništva (2001) u kojoj su Rusini kao nacionalnost izostavljeni. To daje osnovu da se postavi pitanje da li »Predlog mera za rešenje problema Ukrajinaca-Rusina« odražava današnju zvaničnu politiku Ukrajine? Odgovor na ovo pitanje će predodrediti sadržinu predstojećih razgovora Svetskog kongresa Rusina sa predstavnicima Evropske Unije i vladom Sjedinjenih Država.

U ambasadi Srbije, delegacija Američkih Rusina je obavila sadržajne razgovore sa ambasadorom Ivanom Vujačićem. Profesor Magoči je odao priznanje Srbiji na svestranoj podršci Rusinima u Vojvodini, gde su oni priznati kao jedna od zvaničnih nacionalnosti. Izrazio je, medjutim, poseban interes delegacije za pitanje da li današnja vlada Srbije još uvek zahteva da etnička zajednica, da bi dobila priznanje nacionalnosti mora imati tzv. matičnu zemlju, što znači neku drugu nezavisnu zemlju osim Srbije. Profesor Magoči je o ovom pitanju podneo i formalni zahtev (preuzmite dokument- PDF). Ako Rusini zaista »moraju« imati matičnu zemlju, logično bi bilo da to bude Slovačka ili Madjarska (pošto većina vojvodjanskih Rusina vuče svoje korene iz naselja ovih država), a nikako Ukrajina. Medjutim, kad je reč o suštini, Rusini imaju svoju istorijsku otadžbinu. To je Karpatska Rus(ija) (poznata u narodu kao Hornjica), koja, poput Flandrije, Katalonije i Baskije predstavlja jednu od nekoliko priznatih otadžbina nedržavotvornih naroda Evrope. Teritorija istorijske Karpatske Rus, podeljena izmedju nekoliko današnjih država predstavlja istorijsku otadžbinu svih Karapatskih Rusina.

U ambasadi Vatikana, delegacija Američkih Rusina i predsednik Svetskog kongresa bili su primljeni od Apostolskog nuncija, arhibiskupa Petro Sambi. Gosti su informisali Apostolskog nuncija da su Karpatski Rusini, poznati u vatikanskim krugovima kao Rutheni priznati kao posebna nacionalnost u Centralnoj Evropi. Centralna tema u razgovorima se odnosila na politiku Prjašovske grko-katoličke eparhije u Slovačkoj i Mukačevske u Ukrajini. Formalno, u ovim eparhijama se prednost daje upotrebi državnih jezika, slovačkog i ukrajinskog na račun liturgijskog crkveno-slovenskog i rusinskog govornog jezika. Sudeći po tome, izgleda kao da Vatikan sprovodi politiku sličnu politici nekadašnjeg Sovjetskog Saveza. Drugim rečima, Vatikan kao da prihvata da Rusini (Rutheni) predstavljaju etničku zajednicu, ali im ne priznaje posebnu nacionalnost.

Posebno zabrinjava politika slovakizacije koju sprovode vlasti eparhije u Prjašovu i postepeno nametanje ukrajinskog jezika u eparhiji Mukačevo. Delegacija i papsku nuncio su bili podjednako iznenadjeni saznanjem da je Vatikan nedavno imenovao na čelo Mukačevske eparhije vizantijskog obreda biskupa Milana Šašika, pripadnika rimo-katoličke religije. Kao rezultat ove odluke, eparhija u Mukačevu u Transkarpatskoj oblasti, domovini velikog broja vernika kojima je rusinski maternji jezik ima administratora (biskupa) slovačkog etničkog porekla koji ne govori rusinski. Ovo rešenje ne bi bilo problematično da eparhija poštuje kulturne i duhovne potrebe rusinske pastve. Delegacije Američkih Rusina je bila ohrabrena stavom papskog nuncija prema kojem je osnovni preduslov za imenovanje biskupa njegovo poznavanje kulturne specifičnosti i sposobnost da komunicira na većinskom jeziku zajednice kojoj je upućen da služi. Na kraju, papski nuncio je prihvatio da vatikanskoj štampi i radio službi prenese zahtev da se ubuduće Rusinima ne obraćaju kao Rusima.

Prema rečima predsednika Svetskog kongresa prof. Magočiju, u narednom periodu predstoje razgovori u ambasadi Hrvatske, Američkom State Departmentu u Vašingtonu D.C., kao i sa članovima Američkog kongresa koji imaju posebne interese u Ukrajini.

M. Hornjak, 15.12.2006.