dalje

povratak na sadržaj

povratak na naslovnu stranu

IZ VIJETNAMA NAM POSLEDNJIH GODINA VESTI DOLAZE SAMO S VREMENA NA VREME, KAD SE DESI NEKA VELIKA NESREĆA, TAJFUNI, POPLAVE, KAO DA SE TAMO NIŠTA NE DEŠAVA...

...U našoj javnosti prošla je nezapaženo i tridesegodišnjica jednog od najznačajnijih dogadjaja u savremenoj istoriji Vijetnama - potpisivanja Pariskog sporazuma »o obustavi rata i uspostavljanju mira u Vijetnamu« (27. januara 1973.). koji je doveo do okončanja američke intervencije u Vijetnamu (Laosu i Kambodži) i dve godine kasnije (30. aprila 1975.) do mira i ujedinjenja Vijetnama. Što se nas tiče, u ovoj našoj situaciji – to se da razumeti, davno i daleko je sve to bilo, čemu spominjati jedan stari, tudji rat kad još nismo zaboravili onaj naš. U svetu je, medjutim, tim povodom bilo pozivanja na pouke iz ovog, da bi se sprečio eventualno neki novi rat...

Sebe radi više nego njih, mi bi ipak morali da se s vremena na vreme podsetimo na Vijetnam i na ono što se tamo danas dogadja. Ne samo na Vijetnam, razume se, bolje je učiti na tudjem, nego na sopstvenom iskustvu, ali na Vijetnam svakako, ako već u ovom našem u siromaštvu sve više globalizovanom svetu, obeleženom svakojakim nevoljama tražimo neku svetlu tačku. Ostavljajući na stranu pitanje da li u pogledu pouka iz sopstvene prošlosti i rezultata koje danas postižu u rešavanju problema ekonomskog i društvenog razvoja nema možda i boljih primera, izdvajanje Vijetnama se nameće iz više razloga. Prvi je, naravno onaj da su rezultati koje postižu u ekonomskom razvoju zaista impresivni, a način na koji to postižu – veoma poučan, a mi smo, na kraju krajeva, po mnogo čemu veoma slični, uprkos razlikama oko kojih smo se decenijama natezali. Drugi, ne manje važan jeste onaj da se radi o zemlji koja je više od jednog veka, koliko svojom voljom toliko voljom drugih bila angažovana u ratu iz kojeg je izašla sa poukom da se ratom, čak ni pobedom »nad najmoćnijom silom sveta« ne rešavaju problemi ekonomskog i društvenog razvoja.

Mogli bi se naći i drugi razlozi za ovo izvlačenje Vijetnama iz zaborava, navešćemo još samo onaj koji dokazuje da ovom današnjem svetu, posebno onom njegovom bogatijem koji diktira uslove saradnje onom drugom, siromašnijem - nije važno kako se koja zemlja zove, kakav narod tamo živi, pod kakvom se zastavom okuplja – važno je samo da živi u miru sama sa sobom i svetom oko sebe i sa svima govori jasnim »ekonomskim jezikom«.

U Vijetnamu se više ne ratuje, tamo se danas prave veliki poslovi. Rat, teškoće i iskušenja koje je donosio danas su daleka prošlost kako za narod Vijetnama, tako i za sve direktne i indirektne učesnike. Dojučerašnji ljuti neprijatelji – prihvatili su se takvi kakvi jesu, saradjuju u uzajamnom interesu, pomireni sa prošlošću od koje se ne može pobeći, saglasni da je do sukoba došlo zbog nespremnosti da se priznaju opravdane težnje vijetnamskog naroda, kao i u tome da je bio tako krvav i tako dugo trajao zbog složenih odnosa koji su vladali u svetu. Saglasni, takodje, da je zbog mešanja spoljnih faktora borba vijetnamskog naroda poprimala sve ekstremniji karakter i postajala sve manje njihova sopstvena, a sve više stvar njihovih saveznika i protivnika, kao i u tome da su u ratu svi stradali i trpeli, ali Vijetnam najviše - kao da im se ostvarilo ono što su govorili kad su krenuli u borbu, da »nezavisnost i sloboda nemaju cene«. Cena je bila tako strašna, da se još uvek pitaju nisu li do slobode i nezavisnosti, kao preduslovu za ekonomski i svaki drugi napredak mogli doći i na drugi način.

Rat je i drugoj strani doneo neslućene probleme. Najmoćnija sila sveta, ponosna na svoje slobodarske i demokratske tradicije našla se u sukobu sama sa sobom, "podeljena od vrha do dna", usamljena u svom poduhvatu, izložena kritici svetske javnosti, napuštena i od najbližih saveznika.

Kad je reč o poukama, jedni su naučili da se silom oružja ne mogu nametati rešenja, drugi šta se dešava sa narodom koji izgubi kontrolu nad svojom sudbinom. Jedni i drugi - da rat ne rešava ništa, naprotiv, da samo udaljava sve učesnike od ciljeva navedenih kao razlog za njegovo otpočinjanje.

OD ČEGA SU POČELI

Počeli su krajem 80-tih od nule, nisu imali ništa, imali su ratom razorenu zemlju, masu nezaposlenog, gladnog, traumatizovanog stanovništva i saznanje da im nema druge, osim da sve menjaju. Moramo menjati način razmišljanja, gledanja na svet, rekli su, moramo menjati naše ciljeve i način njihovog ostvarivanja. Zemlja u kojoj se vladajuća partija sa svojom glomaznom birokratskom organizacijom identifikovala sa »ratujućom državom«, u kojoj su se svi društveni odnosi regulisali dekretima najvišeg partijskog rukovodstva nije mogla da rešava nagomilane društveno-ekonomske probleme, nije mogla uopšte da funkcioniše u mirnodopskim uslovima. Kao prvo, rešili su da se na ciljevima ekonomskog razvoja i saradnje pomire sami sa sobom i sa svima u svetu, uključujući i dojučerašnjim neprijateljima, iako im, gledajući zemlju u ruševinama prekrivenu svežim humkama nije bilo lako ni da oproste, ni da zaborave. Okrenuli su se miru i ekonomskom razvoju, prestali da traže neprijatelje svuda oko sebe, shvatajući da su toliko bezbedni koliko su ekonomski jaki i politički stabilni. Izbora nisu imali, bio je to jedini način da se opstane, da se izadje iz stogodišnjeg ciklusa ratovanja, bede i siromaštva, da se narodu obezbedi »puna zdela pirinča«, deci – budućnost.

Shvatajući da bez pravne države i pravno-zakonodavne osnove za njeno funkcionisanje ne mogu ostvariti ciljeve koje su sebi postavili - pristupili su dovodjenju svoje kuće u red. Učinili su to brzo i efikasno, praktično u toku par godina (1986/88.), donošenjem ustavnih amandmana i niza osnovnih zakona, kasnije i novog ustava na osnovu kojih je odvojena partija od države i ideologija od ekonomije, a ekonomski razvoj stavljen u funkciju blagostanja naroda.

Promene su počeli sa donošenjem Zakona o direktnim stranim investicijama (FDI) 1987., što je imalo više nego simboličan značaj. Usledila je serija zakona i izgradnja institucija zasnovanih na njima (zakon o zemlji, zaštiti i korišćenju prirodnih bogatstva, bankama, kreditnim i finansijskim institucijama, preduzećima i poslovnim organizacijama, računovodstvu i statistici, poslovnim ugovorima, ekonomskoj arbitraži, merama i težini, zaštiti industrijske i intelektualne svojine, transferu tehnologije, kvalitetu dobara, robe široke potrošnje i standardima industrijskih proizvoda, radnim odnosima i zaštiti na radu, porezima na prihode, zarade i profite, zakon o nekretninama i stambenom prostoru, porezima u poljoprivredi, režimu i taksama na uvoz i izvoz, pomorskoj plovidbi, krivičnom postupku i krivičnoj odgovornosti, tužilaštvu i sudovima, gradjanskim pravima, verskim ustanovama i religiji, obrazovanju, filmskoj delatnosti, štampi i sredstvima informisanja, izdavačkoj delatnosti, itd.).

Ciljevima ekonomskog razvitka i saradnji sa svetom prilagodili su pravni sistem, organizaciju institucija i odnose u društvu, približili su se na taj način svojim prvim susedima - zemljama Jugoistočne Azije okupljenim u asocijaciji za ekonomsku saradnju (ASEAN), otklonili njihovo nepoverenje prema sebi i dobili od njih podršku već na prvom koraku. Promene koje su pokrenuli, ocenjene su na samom početku od njihovih suseda, medjunarodnih finansijskih i drugih institucija kao »dalekosežne i bez presedana kad je reč socijalističkim zemljama u tranziciji«.

Vijetnam je danas, zahvaljujući promenama potpuno drugačiji od onoga kakvim ga znamo iz vremena ratovanja i praktikovanja revolucije - »lice Vijetnama« je promenjeno, promenili su izgled i zemlja i ljudi.

predsednik Zakonodavnog odbora

Rekli su svetu prema kome su se otvorili šta hoće, priznali da mnogo toga ne znaju kako da urade i da svoje ciljeve ne mogu ostvariti bez pomoći sa strane. Bili su u svom poduhvatu veoma prijemčivi za ekspertizu i predloge Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), Svetske banke (SB), Azijske banke za razvoj (ADB), Švedskog instituta za ekonomski razvoj, medjunarodnih institucija iz sastava Organizacije Ujedinjenih Nacija (FAO, UNDP, UNIDO, UNESCO, UNICEF, UNHCR, WHO, ILO i dr.), koje su im doslovno »snimali« stanje na svakom sektoru, pripremali predloge rešenja i finansijski podržavali njihovu realizaciju. Dokle su u tome išli, govori izmedju ostalog činjenica da su bili prva zemlja u tranziciji koja je sa Organizacijom za razvoj UN (UNDP) potpisala sporazum na osnovu kojeg su dobili stručnu i finansijsku pomoć u organizaciji službe za kontrolu javnih izdataka, čime su omogućili domaćoj i svetskom javnosti uvid u ovaj osetljivi sektor državne delatnosti.

Prihvatali su savete i singapurskog premijera Li Kuan Ju-a, prema kojem su gajili veliko poverenje, jer je u mladosti, kao i njihov lider Ho Ši Min i većina azijskih lidera ranog perioda borbe za nezavisnost »zajahao crvenog tigra«, ali je za razliku od njega i nekih drugih uspeo da sa njega sidje i posveti se stvaranju »singapurskog ekonomskog čuda«.

Pratili su sa velikim interesovanjem reforme koje je inicirala vlada Ante Markovića, sve dok razvoj u SFRJ nije nepovratno otišao u pravcu raspada i sukoba, kada su rekli »mi se više ne možemo ugledati na vas, vi ste na najboljem putu da se delite i ponovo ratujete, a nama je dosta rata i podela«.

Dobili su. za uzvrat, već na prvom koraku značajnu stručnu i finansijsku podršku MMF, SB, ADB, OUN, vlada Francuske, Švedske, Finske, Japana, Australije i nekih drugih, kao i značajan priliv privatnog kapitala iz regiona (Tajvan, Singapur, Južna Koreja, Tajland).

Dobili su pomoć i podršku i od svojih sunarodnika u rasejanju, onih koji su posle »istorijske pobede« u ratu masovno bežali preko mora u svet. Na ciljevima mira i ekonomskog razvoja konačno su se svi Vijetnamci našli ujedinjeni (godišnje »doznake« iz dijaspore kreću se danas izmedju dve i tri milijarde dolara).

Izmedju 1985. i 1989., u cilju rešavanja hitnih socijalnih problema i strukturnog prilagodjavanja (ESAF-Enhanced Structural Adjustment Facility), dobili su posredstvom Medjunarodnog Crvenog krsta, kao i drugih medjunarodnih organizacija i vlade Švedske, Fransucke, Finske, Australije, Japana, Švajcarske, itd., značajne iznose u vidu nepovratne pomoći, kao i kredite pod veoma povoljnim uslovima od Svetske banke, Medjunarodnog monetarnog fonda, Azijske banke za razvoj, itd., u ukupnom iznosu od preko dve milijarde dolara.

U istom periodu, po osnovu zvanične pomoći za razvoj (ODA, Japan, glavni davalac) naznačen im je iznos od oko 7,0 milijardi dolara za konkretne programe, od čega je do 1995. realizovano oko 5,6 milijardi dolara.

Saradnja sa medjunarodnim finansijskim organizacijama (SB, MMF, ADB) nastavlja se i danas u vidu kredita za rešavanje akutnih problema na sektoru saobraćaja, energetike, obrazovanja, itd. (finansirano oko 200 projekata u iznosu od oko 7,5 milijardi dolara).

Ekonomski razvoj je, medjutim, počeo 1988/89. sa prilivom stranih investicija. U prvom talasu, prednjačio je privatni kapital spekulativnog karaktera iz regiona, koji je računao na brzi dobitak, što je podsticalo sivu ekonomiju, bilo praćeno nizom finansijskih skandala i bankrotstva, ali je to rigoroznom kontrolom poslovanja i poreskom politikom stavljeno pod kontrolu.

Od samog početka sprovodjenja reforme, monetarna i poreska politika u rukama vlade (ministarstvo finansija, narodna banka) bila je i ostala jedna od najvažnijih poluga ekonomske politike. Vlada je zadržala kontrolu novčanih tokova, svi obračuni i plaćanja obavljaju se u nacionalnoj valuti (Vijetnamski dong - VND) koja nije konvertibilna, vlada vodi politiku »plivajućeg« kursa u funkciji podsticanja izvoza i privlačenja stranog kapitala, kontroliše režim izvoza i uvoza (dodeljivanjem licenci, kvota, utvrdjivanjem tarifa, itd.), odobrava i realizuje posredstvom narodne banke komercijalne i druge kredite iz inostranstva, odobrava i potpisuje licence i ugovore po osnovu stranih investicija, itd.

Kad je reč o finansijskoj i monetarnoj politici i ulozi države uopšte, očigledna je sličnost sa politikom Japana i Kine u periodu »odlepljivanja od siromaštva«. Država, naime utvrdjuje makro-ekonomsku politiku i instrumente za njeno sprovodjenje, a realizaciju ostavlja privrednim i poslovnim organizacijama, lokalnim institucijama i preduzimljivim pojedincima u uslovima decentralizovanog sistema vlasti i tržišnih odnosa.

Sve u svemu, kad je reč o zakonskoj regulativi i pravnoj osnovi kao uslovu za promene i saradnju sa svetom, Vijetnam je, za razliku od većine zemalja u tranziciji u velikoj meri uspeo da »ohrabri priliv stranih sredstava u cilju društveno-ekonomskog razvitka i uključi se regionalne i šire tokove saradnje, a onemogući svaku aktivnost koja bi bila suprotna kulturnom identitetu i moralnoj tradiciji vijetnamskog naroda«, drugim rečima – osnovnim nacionalnim interesima. Strani kapital u Vijetnamu »posluje i deluje, ali ne luduje«.

Sa ovim zakonom otvorili su sva domaća područja (izuzev specifično navedenih, osetljivih za nacionalnu bezbednost) ekonomske-industrijske i finansijske aktivnosti, bankarstva, proizvodnje, prometa i usluga za saradnju i poslovanje stranog kapitala, državni i privatni sektor pod jednakim uslovima. Radikalno i bez predrasuda su rešili osetljiva pitanja oko ulaska i prava stranog kapitala – oporezivanja, iznošenja profita, prava iz radnog odnosa domaćih radnika, rizika od nacionalizacije, itd.

Zakonom o stranim investicijama su utvrdjeni sledeći vidovi saradnje:

-Zajednička proizvodnja (Joint Venture) domaćeg i stranog partnera, sa najmanje 30% učešća stranog kapitala, odgovarajućim učešćem u rukovodećim organima i podeli rizika i profita.

-100% strano vlasništvo, strana kompanija registrovana kao legalna-pravna organizacija sa ograničenim ovlašćenjima, odvojena od osnivača–»roditelja«, posluje pod jednakim uslovima kao i domaće kompanije, u saglasnosti sa domaćim pravnim poretkom, visinom uloženog kapitala i odredbama ugovora o licenci.

-Poslovna saradnja (BCC-Business Cooperation Contracts) izmedju domaćeg i stranog partnera, bez legalno-pravnog subjektiviteta stranog partnera, sa uzajamnim pravima i odgovornostima u skladu sa sporazumom domaćeg i stranog partnera.

-Saradnja po osnovu licenci i koncesija (izgradnja-eksploatacija-transfer-»Build-operate-transfer«-BOT), naime licenca-koncesija stranom partneru da 100% ulaganjem izgradi objekat, organizuje proizvodnju - eksploataciju i posle odredjenog vremena, pošto izvuče ulog i profit - ustupi vlasništvo Vijetnamu.

Domaćim proizvodnim-poslovnim-uslužnim kompanijama državnim i privatnim pod jednakim uslovima dozvoljeno je i zasnivanje odnosa tzv. »komercijalne operacije« sa stranim partnerom, naime ustupanje stranom partneru organizacije proizvodnje i komercijalizacije proizvoda, drugim rečima, menadžmenta - upravljanja preduzećem i realizacije proizvoda na domaćem i stranom tržištu.

Na kraju, otvorili su u priobalnim oblastima i velikim urbanim centrima (Hanoj, Haifong, Sajgon-Hošimin grad) tzv. slobodne industrijske, preradjivačke, trgovinske bescarinske zone u kojima je stranim investitorima otvoren pristup za poslovanje pod posebnim, veoma liberalnim ugovornim uslovima.

Zakonom je utvrdjena procedura izdavanja dozvola, licenci, itd. za poslovanje (»sve u roku od 15 dana«), predvidjeno niz pogodnosti i olakšica stranom partneru u pogledu osnivanja preduzeća i poslovnih odnosa, korišćenja zemljišta i izgradnje objekata, zapošljavanja domaće radne snage, snabdevanja električnom energijom, vodom, izdavanja viza za osoblje, uvoza opreme i materijala, izvoza gotovih proizvoda, oporezivanja i transfera profita, itd.. Posebno se stimuliraju ulaganja u proizvodnju koja se organizuje u nerazvijenim oblastima, koja zahteva izgradnju odgovarajuće infrastrukture, zapošljava veći broj radne snage, omogućava transfer znanja, tehnologije i licenci, podstiče domaći izvoz, itd.

Prilikom zaključivanja ugovora, utvrdjuju se i obaveze stranog partnera prema domaćoj radnoj snazi i zaštiti okoline, u čemu lokalne zajednice imaju odlučujuću ulogu (uslovi rada, minimalne nadnice, zdravstvena zaštita, penzije, stambena izgradnja).

U rešavanju radnih sporova, pored domaćih prihvataju arbitražu i nadležnost stranih sudova, što se precizira u ugovorima.

Osnovno je u svemu tome da su strani državljani – pojedinci i kompanije u pogledu uslova poslovanja izjednačeni sa domaćim državnim i privatnim sektorom.

ZAŠTO JE VIJETNAM PRIVLAČAN

Prirodni i ljudski potencijali (nafta i prirodni gas, kvalifikovana radna snaga - u Vijetnamu praktično nema nepismenih, Konfučijanska tradicija učenja i težnji sa usavršavanjem je preživela sve ratove i promene!), stabilna unutrašnja kretanja, poštovanje prihvaćenih dogovora i niz drugih pogodnosti, sve do onih iz geografskog položaja svakako da nisu bez značaja kad je reč o opredeljivanju stranog kapitala za saradnju, ali osnovno je bilo i ostalo to što se Vijetnam svojom reformom i ciljevima uključio u političke i ekonomske procese regiona kojem pripada ne samo geografskim položajem, već i tradicijom i istorijskim nasledjem. Trebalo je samo da se oslobodi opterećenja iz perioda ratovanja da bi bio prihvaćen, pri čemu nikome nije smetalo što u imenu ima socijalističku odrednicu i na vlasti samo jednu partiju koja se naziva komunističkom. Dovoljno je bilo što se ona »odvojila« od države, a država opredelila za miroljubivu saradnju i svoj cilj »izgradnje socijalizma« izjednačila sa ekonomskim napretkom i blagostanjem naroda. Bilo je to prirodno, jer u regionu sve zemlje teže napretku i blagostanju i svako to naziva tako kako to odgovara sopstvenom kulturnom nasledju i shvatanjima naroda.

Procesi u koje se svojom reformom uključio Vijetnam vode stvaranju zajedničkog ekonomskog područja deset zemalja Jugoistočne Azije, okupljene u ASEAN-u, sa značajnom ulogom Kine kao »pridruženim partnerom« i sve više stožerom okupljanja. Sa uspostavljanjem mira i ekonomskim razvojem u regionu Jugoistočne Azije otvoren je na taj način proces regionalne ekonomske integracije, poput severno-američkog NAFTA i jedinstvenog Evropskog. U tom smislu, sporazumom na skupu predstavnika Kine i zemalja ASEAN u Pnom Penu krajem 2002. naznačeni su rokovi i redosled poteza, na osnovu kojih Vijetnam u cilju prilagodjavanja do 2005. treba da ukine ili svede uvozne tarife na 5% za oko 800 proizvoda, dok odredbe o stvaranju zajedničkog tržišta za Kinu i šest zemalja-osnivača ASEAN (Singapur, Indonezija, Malezija, Tajland, Filipini, Brunej) stupaju na snagu 2010., za preostale četiri–pridružene (Vijetnam, Kambodža, Laos, Myanmar) - 2015. godine. O značaju ovih kretanja govori činjenica da se radi o danas najbrže razvijajućem regionu od oko 1,8 milijardi stanovnika, proizvodom (BDP) od oko 4 triliona (četiri hiljade milijardi) dolara i trgovinskom razmenom od oko 1,2 triliona dolara.

Od donošenja zakona o direktnim stranim investicijama (FDI) do 2001., potpisano je oko 3.000 ugovora o ulaganju stranog kapitala, osnovano oko 3.000 preduzeća i kompanija u kojima je investirano oko 40 milijarde dolara, od kojih je u proizvodnju ušlo 2.100, a u procesu realizacije se nalazi preko 700.

U medjuvremenu, zaključno sa septembrom 2003., broj projekata o ulaganju stranog kapitala je porastao na 4.100 i ugovoreni iznos ulaganja porastao za oko 2 milijarde dolara.

-Poljoprivreda i šumarstvo.............331...............................1,977.094.339

-Akva-kultura................................. .55..................................173.264.319

C. U s l u g e......................................679..............................14,888.507.815

Od toga:

-Transport, saobraćaj, Telecom.......94................................ 2.785.411.139

-Hotelijerstvo, turizam...................121.................................3,311.362296

-Finansije, bankarstvo..................... G o d i n a Broj projekata Registrovani kapital

(miliona USD)

1988.......................................37..............................371,9

1989.......................................68......................582,5

1990.....................................108.......................839,0

1991.....................................151.......................1.322,3

1992.....................................197.......................2.165,0

1993.....................................269.......................2.900,0

1994.....................................343.......................3.765,0

1995.....................................370.......................6.530,0

1996.....................................325.......................8.497,0

1997.....................................345....................... .3.897,0

1998.....................................275.......................3.897,0

1999......................311...........................................1.568,0

2000.....................................371.......................2.012,4

2001.....................................502.......................2.503,0

2002.(jan-okt.)......................630...........................1.197,0

S v e g a...............42.241,7

S e k t o r Broj projekata Ukupni kapital (USD)

A. Industrijski..............................1.978...........................20,564.888.833

Od toga:

-Nafta i gas.....................................28.............................. 3,176.126.867

-Laka industrija............................787.............................. .4,361.952.092

-Teška industrija...........................785................................7,525.219.065

-Ribarstvo.....................................165.................2,333.363.852

-Gradjevinarstvo...........................213................................3,168.226.957

B. Poljoprivreda i šumarstvo............386...............................2,150.358.658

48..........................553.200.000

-Kultura, zdravstvo, obrazovanje...105....................................560.590.685

-Urbanizam...................................... 3.................................2,466.674.000

-Poslovni, stambeni prostor............112.................................3,693.677.342

-Gradj. Infrastruktura....................... 15................................... 795.100.556

-Ostale uslužne delatnosti...............181................................... 722.572.797

SVEGA.................................................3.043........37,603.755.306

Forma Broj projekata Ukupni kapital (USD)

-Izgradnja,eksploatacija,transfer, koncesija na odredjeno vreme

(Built-operate transfer, BOT)..................6..........................................1,227.975.000

-Poslovna-ugovorna saradnja (BCC)....141..........................................4,054.761.533

-100% strano vlasništvo.....................1.852.................................12,129.863.115

-Joint Venture.....................................1.044.........................20,191.155.658

Medju prvih pet najvećih investitora i ekonomskih partnera nalaze se Singapur, Tajvan, Japan, Južna Koreja i Hong Kong, iza kojih slede SAD i Kina, što se vidi iz sledećeg pregleda:

1. Singapur...............240................7.039 (miliona $).....2.032.........2.460............237

2. T a j v a n...........1.050................5.854.......................2.444........3.730.........1.700

3. J a p a n...............320.................4.055........................2.947.........6,200.........3.620

4. Južna Koreja....... 316.................3.225........................1.995..........4.200.....2.475

5. Hong Kong..........222.................2.842........................1.521......1.920........... 965

dalje

povratak na sadržaj

povratak na naslovnu stranu