dalje

povratak na sadržaj

povratak na naslovnu stranu

131 projekat, 250 miliona dolara), itd., sve do onih sa ulogom izmedju 50 miliona i 10 miliona dolara (Turska, Danska, Kanada, Norveška, Indija, Belgija, Novi Zeland, Češka Republika, Luksemburg, Ukrajina, Lihtenštajn, Italija, Austra, Poljska, Irak, Panama, Mauricijus, Laos, Belorusija, Kuba, Zapadna Samoa, Izrael, itd.)

Glavnina od oko 40 milijardi dolara koliko se izmedju 1986. i 2002. slilo po osnovu stranih investicija u prvoj fazi je usmeravana u region Hošimin-grada na jugu i Hanoja na severu, gde je postojala najveća koncentraciju kvalifikovane radne snage i kakva-takva infrastruktura sposobna za racionalno korišćenje investicija, da bi se posle 1995. priliv investicija usmeravao prema nerazvijenim krajevima u unutrašnjosti.

Zahvaljujući stranim ulaganjima, društveni proizvod (BDP - GDP) praktično od nule 1986. dostigao je 2000. godine iznos od oko 25 milijardi dolara, što znači nešto preko 400 dolara po stanovniku. Jedno i drugo se u toku protekle decenije povećavalo iz godine u godinu u proseku po stopi od oko 8%, uz rast industrijske proizvodnje 12%, poljoprivredne 4%, spoljne trgovine 12% (vrednost izvoza se približila iznosu od oko 20 milijardi dolara, uz minimalni deficit od oko 4% uvoza), stare i nove dugove od oko 13 milijardi dolara su reprogramirali posredstvom Pariskog i Londonskog kluba i uredno ih otplaćuju, sa poslovima i saradnjom su tamo svi koji danas u svetu biznisa nešto znače.

Dinamika privrednog razvoja održava se na nesmanjenom nivou do danas, uz povećavanje udela domaćih investicija i sve značajnije učešće privatnog sektora, dok je priliv stranog kapitala nešto smanjen, jer je sposobnost asporbovanja i racionalnog korišćenja prirodnih resursa, radne snage, infrastrukture, itd., dostigla nivo koji je nametnuo usporavanje.

Na smanjenje priliva stranog kapitala i usporavanje stope razvoja uticala su i poznata nepovoljna privredna kretanja u Japanu (stagflacija) i monetarni poremećaji u regionu Jugoistočne Azije 1997/98.(Tajland, Indonezija, Južna Koreja, Malezija). U celini, medjutim, održana je dinamika stabilnog priliva stranog kapitala, u čemu je sve veći značaj imalo poverenje zasnovano na uspešnoj početnoj saradnji, kao i uključivanje Vijetnama u integracione procese zemalja ASEAN i strukturno prilagodjavanje ekonomskog sistema za pristupanje Svetskoj Trgovinskoj organizaciji (WTO), predvidjeno za 2005..

Sve u svemu, imaju jednu od najbrže razvijajućih ekonomija u regionu i stabilnu društveno-političku situaciju, što je živa potvrda da jedno bez drugog ne ide, i na putu su da od zaostale agrarne-kolonijalne zemlje razorene dugogodišnjim ratovanjem prerastu u srednje razvijenu industrijsku zemlju. Nisu još bogati, ali više nisu siromašni. Zemlja u kojoj se do pre deceniju-dve umiralo od gladi danas je »čisti izvoznik hrane«, treći izvoznik pirinča u svetu (iza SAD i Tajlanda), proizvoda koji je u tom delu sveta simbol obilja i mera svih mera.

1986. 1990. 1992. 1995. 1998. 2000. 2002.

-Stopa rasta.........2,84..........5,09..........8,7.....9,54.........5,6........6,9........7,04

-poljopr. šumarstvo............2,99............1,0..........6,88........4,8...........3,53........4,63......4,06

-industrija gradjev...............10,84............2,7........12,79........13,69........8,33.......10,07.....9,44

-usluge.............. –2,27..........10,19........7,58...........9,83........5,8..........6,10.....6,54

poljoprivreda.......38,06.........38,74......33,94........27,18.........25,78.....24,53....22,99

industrija..............28,88..........22,67...27,26.......28,76.........32,49.....36,73....38,55

usluge..................33,06..........38,59...38,80.......44,06.........41,73.....38,74....38,46

Stanovništvo.....64,774.....69,405.....71.025.....72,504....73.980......78,880...82.800

Inflacija...............76%........67,5%......17,5%...5,2%.......14,4%.......12,7%....10,8%

Kad je reč o vrednosti bruto-domaćeg proizvoda (BDP) i vrednosti proizvoda po stanovniku, nominalni podaci se ne mogu zaobići, ali realnu sliku o stanju dobijamo uporednom metodom tzv. kupovne moći (»Purchasing Power Parity«) na domaćem tržištu u odnosu na kupovnu moć američkog dolara. U tom pogledu, prema kvalifikovanim američkim procenama, »kupovna moć« bruto-nacionalnog proizvoda Vijetnama 2001/02. je iznosila 168,1 milijardi USD, a po stanovniku (»Per Capita) – 2.100 USD.

Sumirajući rezultate ekonomskog razvoja krajem 2002. godine, konstatovali su da je industrijska proizvodnja, sa prosečnom godišnjom stopom rasta od oko 12% preuzela ulogu »lokomotive razvoja«, kao i da sve veću ulogu u ukupnom ekonomskom i industrijskom razvoju ima domaći privatni i tzv. »Licencirani sektor«, naime proizvodni sektor zasnovan na stranim investicijama.

-Stopa industrijskog rasta......................................................14,5%

-državni sektor............................................................11,7%

-privatni sektor...........................................................19,2%

-»licencirani sektor«...................................................14,5%

Najveći rast u proizvodnji beleže u auto-moto industriji, automobila (35,9%) i motocikala za (24,4%), za kojima postoji velika potražnja, što primorava vladu na limitiranje uvoznih kvota da bi sprečila odliv stranih sredstava plaćanja (automobila na 40.000, motocikala 1,8 miliona jedinica godišnje), zatim, u proizvodnji - TV i radio aparata. PC računara, električnih aparata za domaćinstva, bele tehnike, klasičnih bicikala, itd.

»LICENCIRANI SEKTOR« učestvuje sa oko 25% u ukupnim ivesticijama, ne računajući sektor nafte i gasa, sa oko 34% u industrijskom sektoru, sa oko 15% u ukupnoj vrednosti domaćeg bruto proizvoda (BDP-GDP), sa oko 30% u izvozu, sa oko 15% u uvozu i sa oko 10% u ukupnim budžetskim prihodima. Proizvodnja zasnovana na »licenciranom sektoru« povećava se iz godine u godinu po stopi od oko 8%. Vrednost-obim poslova ovog sektora se polovinom 2003. procenjivao na oko 9,2 milijardi dolara, što je povećanje za oko 40% u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvoz u istom periodu dostigao oko 7,5 milijardi dolara, što je predstavljalo oko 50% ukupnog izvoza, uz napomenu da izvoz »licenciranog sektora« raste nešto sporije od izvoza »domaćeg sektora«, zbog toga što sve veći deo proizvoda apsorbuje domaće tržište. Podaci potvrdjuju da ovaj sektor preuzima vodeće mesto po vrednosti proizvodnje i stopi ekonomskog rasta.

PRIVATNI SEKTOR zauzima sve značajnije mesto u razvoju zemlje. Oko 55.000 registrovanih preduzeća-poslovnih jedinica privatnog sektora sa oko 6,7 milijardi dolara investiranog kapitala učestvuje sa oko 25% u ukupnom društvenom proizvodu (BDP-GDP) i sa blizu 30% u ukupnim domaćim investicijama, sa tendencijom povećavanja jednog i drugog.

BUDŽETSKI PRIHODI dostižu iznos od oko 5,3 milijardi dolara, rashodi oko 5,6 milijardi dolara, što znači deficit od oko 3% vrednosti domaćeg proizvoda.

Sliku o stanju ekonomije dopunjuje podatak da u strukturi domaćeg bruto proizvoda usluge učestvuju sa oko 39%, industrija sa oko 39% i poljoprivreda sa oko 22%, što svedoči o značajnim strukturnim promenama u odnosu na početni period, ali i na relativno zaostajanje poljoprivrede u odnosu na rast industrijskog sektora (prosečna godišnja stopa razvoja poljoprivrede u desetogodišnjem periodu oko 3,5%, industrije oko 8,0%).

IMAJU OKO 82 MILIONA STANOVNIKA (od kojih oko 32% mladjih od 14 godina, 60% mladjih od 40 godina!), priraštaj stanovništva sa oko 3,1 prethodnih decenija rata, smanjili su na oko 1,5 promila, čime su izbegli uobičajene probleme zemalja u razvoju da im priraštaj stanovništva »pojede« stopu ekonomskog rasta. Imaju oko 38,2 miliona radne snage, od toga zaposlenih u industrijskom i uslužnom sektoru oko 33%, u poljoprivredi oko 67%. Svake godine moraju da obezbede oko 1,5 miliona novih radnih mesta.

NEZAPOSLENOST u urbanim centrima je kreće se na nivou od oko 7,4% aktivnog stanovništva, u seoskim oblastima oko 70% računajući vreme/rad, što pokazuje da im u narednom periodu predstoji rešavanje složenih problema seoskih-poljoprivrednih oblasti, modernizacijom poljoprivrede i uključivanjem viška radne snage u industrijski i uslužni sektor. Biće to izuzetno težak zadatak zbog karaktera poljoprivrede, zasnovane na tradicionalnoj kolektivnoj proizvodnji »mokrog pirinča«, zasnovanoj na sezonskom manuelnom radu i porodičnom vlasništvu malih parcela (posleratnom Japanu je trebalo tri decenije da strukturu »pirinčane poljoprivrede« prilagodi potrebama industrijskog društva).

SPOLJNA TRGOVINA, OSNOVNI OSNOVNI POKAZATELJ EKONOMSKIH KRETANJA, kako je to davno tvrdio »tvorac nemačkog privrednog čuda« R. Štraus, potvrdjuje da je vijetnamska ekonomija »dobrog zdravlja i u kontinuiranom razvoju«.

IZVOZ je 2002. dostigao iznos od 19,2 milijarde dolara, što je povećanje za oko 10% u odnosu na prethodnu godinu, uvoz je bio za 400 miliona dolara veći, što je značilo smanjenje deficita sa 750 miliona dolara na 400 miliona dolara u odnosu na prethodnu godinu.

U izvozu na prvom mestu se nalazi Japan (sa oko 25%), slede Kina, Australija, Singapur, Tajvan, Nemačka i SAD, itd.

Očekuju da će se narednih godina izvoz povećavati po stopi od oko 7% godišnje, sa tendencijom smanjivanja deficita, što neće ići lako, s obzirom na velike ambicije ekonomije »u zagrevanju« i sve veću kupovnu moć stanovništva »gladnog« automobila i industrijskih proizvoda.

Na prvom mestu u izvozu 2001/2002. nalazila se sirova nafta sa oko 3,2 milijarde dolara, konfekcija i tekstilni proizvodi 2,7 milijardi dolara, sektor usluga 2,6 milijardi dolara, »proizvoda mora« i aqua-kultura 2,0 milijarde dolara, obuća (»Nike« patike!) 1,2 milijarde dolara, zatim pirinač 750 miliona dolara (3,4 miliona tona), kafa 340 miliona dolara, voće i povrće 260 miliona dolara, sledili su hemijski i farmaceutski proizvodi, ugalj, sirovi kaučuk, začini i biljke uljarice-arašidi (kikiriki, indijski orah, kokos i sl.), itd.

U uvozu na prvom se mestu nalazi industrijska oprema, mašine i delovi, naftini derivati, veštačka djubriva, sirovi pamuk, automobili, motocikli, čelik, sirovo gvoždje i metalni proizvodi, aluminijum, cement, hemijski proizvodi, itd.

ENERGETIKA. Vijetnam raspolaže sa značajnim, samo delimično iskorišćenim energetskim potencijalima, sa hidro-energetskim (jednakim Francuskoj) na prvom mestu (Crvena reka sa pritokama u severnom, Mekong u južnom delu zemlje), slede nafta i prirodni gas, kao i ugalj visoke kalorične vrednosti (antracit).

Ukupna generirana snaga električne energije iznosi oko 30.000 milijardi kWh, od čega oko 60% iz hidro-elektrana, oko 40% iz termo-elektrana zasnovanih pretežno na korišćenju uglja.uglja

Najznačajniji kapaciteti HE Hoa Binh, 1920 MW (8,610 miliona kWh godišnje, na severu, u području Hanoja, gradjene uz pomoć Sovjetskog Saveza, HE Tri An, 300 MW, TE Pha lai, 600 MW na jugu, u području Hošimin-grada (gradjene-obnavljane uglavnom iz pomoći SB, Japana, Švedske, Francuske).

UTVRDJENE REZERVE NAFTE u šest aktivnih offshore nalazišta u priobilnom pojasu na jugu (u basenima Cuu Long i Nam Con – naftonosna polja Back Ho, Rang Dong, Hang Ngoc, Dai Hung) procenjuju se na oko jednu milijardu barela, ekstrakcija-proizvodnja dostiže oko 350.000 barela dnevno, odnosno oko 20,0 miliona tona godišnje. Praktično svu dobijenu naftu izvoze, jer ne raspolažu sa sopstvenim rafinerijama. Japan je najveći kupac, slede Singapur, SAD i Južna Koreja. Prihodi od izvoza sirove nafte iznose oko 3,5 milijarde dolara godišnje. To je, medjutim, tek početak istraživanja i korišćenja, kako se procenjuje bogatih nalazišta u priobalnom pojasu (kontinentalnom šelfu), u poluluku od Tonkinškog zaliva na istoku, do Tajlandskog zaliva na zapadu, kao i na kopnu, u slivu Crvene reke na severu i Mekong reke na jugu.

Od otvaranja za saradnju sa stranim partnerima, na osnovu zakona o direktnim stranim investicijama, vijetnamska vlada je dala nešto preko 40 licenci velikim svetskim petro- kompanijama za istraživanja i eksploataciju nafte i gasa Neke od njih su se povukle, zbog toga što su utvrdili da se na njihovim deonicama ne isplati eksploatacija, oko trideset je ostalo angažovano u istraživanju i eksploataciji. Ugovori sa stranim kompanijama zasnivaju se na bazi zajedničkih ulaganja, u principu prema pravilu da domaći partner kao svoj ulog daje odredjenu deonicu, strani partner ulaže u istraživanja i eksploataciju, dobijenu naftu dele u odnosu utvrdjenom ugovorom, posle odredjenog vremena, potrebnom da izvuče uloženi kapital i profit strani partner se povlači, a domaći preuzima vlasništvo i eksploataciju.

Prvi i najveći vijetnamski partner je nekadašnji sovjetski, danas ruski Zarubeznjeft, koji na bazi Joint Venture posluje posredstvom mešovite kompanije Vietsovpetro. Vijetnamci su, naime, svojim prijateljima u ratu, daleko pre dolaska drugih ustupili za istraživanje i eksploataciju jednu od najizglednijih deonica, tzv. Back Ho (»Beli Tigar«) koju su svojevremeno istražile američke kompanije. Sa ove deonice danas dobijaju oko 80 % ukupne proizvodnje od oko 20 miliona tona.

Većina znajačnih svetskih petro-kompanija direktno ili posredstvom svojih ogranaka angažovane su u istraživanju i eksploataciji (britanski Amoco, američki Texas-oil, Mobil, holandsko-britanski Shell, norveški Statoil, japanski Mitsui, Idemicu-Sodeco, tajlandski UGP, francuski Total-Finaelf, Lundin, Unocal i Geopetrol, indijski ONGC, južnokorejski KNOC, kanadski Petro-Canada, Kuwait-Huski, itd.).

PRIRODNI GAS. Vijetnam je sve veći potrošač i izvoznik prirodnog-tečnog gasa (LPG), jedno i drugo, medjutim, ide veoma sporo zbog nepostojanja uredjaja za kaptiranje, prenos i likefaciju gasa, tako da se na većini nalazišta gas ispušta, odnosno pusti da sagori. Imaju samo jedan gasovod (»preopterećen iznad svih kapaciteta«) i jednu fabriku za likefaciju u 100% stranom vlasništvu (Mobil-Mitsui i tajlandski LPG) u mestu Dinh Co, koja prihvata gas iz nalazišta Bach Ho, na jugu.

REZERVE UGLJA se procenjuju na oko 165 miliona kratkih tona (Mmst), radi se uglavnom o antracitu visoke kalorične vrednosti (6000-7000 kca). Proizvodnja dostiže oko 8 miliona tona godišnje, izvoze oko 4 miliona tona, uglavnom u Japan.

PROIZVODNJA ELEKTRIČNE ENERGIJE zadovoljava domaće potrebe, ali je potrošnja po stanovniku veoma niska, u tom pogledu nalaze se na poslednjem mestu u grupi zemalja JIA. Seoskim oblastima u unutrašnjosti električna energija nije dostupna, zbog nepostojanja prenosne mreže. Iako su pogoni na severu (HE Hoa Binh, područje Hanoja) povezani dalekovodom sa pogonima na jugu (HE Tri An i dr., područje Hošimin-grada), elektrifikaciju zemlje nisu ostvarili. Izgradnja novih energetskih pogona i širenje visokonaponske prenosne mreže nameće im se kao uslov ekonomskog razvoja, u čemu računaju na strane investitore i podršku Svetske banke (sa novim kreditom od oko 250 miliona dolara SB zaokružuju sistem dalekovoda oko velikih gradova, ali su još daleko od jedinstvenog sistema prenosa).

Potrošnja električne energije se povećava po stopi od oko 15% godišnje, nešto brže od sadašnjeg ritma izgradnje novih elektrana Procenjuju da bi oko 2020. mogli doći u ozbiljnu oskudicu sa snabdevanjem. Naime, da bi ostvarili narednu fazu ekonomskog razvoja, biće im potrebno nešto preko 200 milijardi kWh, a sadašnji tempo izgradnje započetih i planiranih pogona bi mogao obezbediti nešto oko 140 milijardi kWh. Smatraju da rešenje moraju tražiti izgradnjom jedne ili dve nuklearne centrale, koje bi ušle u pogon oko 2015., u tom smislu preduzimaju potrebne pripreme.

PUŠTANJE U POGON PRVE NUKLEARNE CENTRALE PLANIRAJU ZA 2015. Ocenjuju da je izgradnja nuklearnih centrala ekonomičnija od izgradnje HE i TE. Za pogon nuklearne elektrane od 1000 MW potrebno je godišnje oko 30 tona uranijuma, cena električne energije dobijena iz nuklearnih elektrana za polovinu je manja od cene energije dobijene iz konvencionalnih elektrana. Za početak će morati da uvoze uranijum, oko 2030. zadovoljavaće oko 30% potreba iz sopstvenih izvora (nalazišta u provincijama Quang Nam i Nong Son, u centralnom delu zemlje). Predvidjaju da će im za razvoj nuklearnih elektrana do 2020. biti potrebno oko 150 milijardi dolara. Optimisti su pogledu mogućnosti obezbedjenja stranog učešća i finansiranja ovih projekata.

Pored toga, u narednih pet godina pripremaju izgradnju 7 TE sa pogonom na ugalj, ukupnog kapaciteta od oko 2,200 MW. Jedna je već u izgradnji, kapaciteta 100 MW u mestu Na Duong. Za izgradnju druge, istog kapaciteta, u mestu Cao Ngan (ne severu, blizu granice sa Kinom), potpisali su sporazum sa kineskom električnom korporacijom iz prov. Šantung o kreditu od 85,5 mliliona dolara (na 15 godina, uz kamatu od 3%, vratiće se isporukom električne energije). Za izgradnju ostalih vode pregovore sa stranim investitorima.

U razvoju vijetnamskih energetskih potencijala, pored ostalih učestvuje konzorcijum u kojem su japanski Tokyo Electric Co., nemački Lahmayer International, australijski Pacific Power International, koji su sa domaćim EVN (Electricity of Vietnam) potpisali sporazum o izgradnji termoelektrane sa pogonom na ugalj, ali mogućnošću prelaska na korišćenje gasa kapaciteta 600 MW u Delti reke Mekong, na jugu zemlje. Francuski Edf (Electricite de France) predvodi konzorcijum za izgradnju centrale na gas, kapaciteta 715 MW u energetskom kompleksu Phu My, na krajnjem jugu (Vung Tao) koji će koristiti gas iz bazena Nam Con Son, kaptiran od strane BP Amoco, Statoil i ONGC konzorcijuma. Oba ova projekta će se graditi sa 100% učešćem stranog kapitala, po sistemu »Build-operate-transfer« (BOT), što pretpostavlja eksploataciju i rukovodjenje postrojenjima dok investitori ne izvuku ulog i profit, uz stipulaciju prema kojoj će vlasnici u toku 20 godina prodavati električnu energiju isključivo domaćim potrošačima. Pregovori oko realizacije su veoma složeni i teški, jer se radi o velikim ulaganjima, ali interes stranog kapitala postoji, a imaju i podršku Svetske banke, jer to predstavlja prvi slučaj »ulaska« stranog-privatnog kapitala u vijetnamski sektor energetike.

Vijetnam koji znamo kao »tipičnu zemlju zaostale, kolonijalne poljoprivrede« na putu je da postane industrijska zemlja. Zahvaljujući promenama u procesu reforme, učešće poljoprivrede u vrednosti društvenog proizvoda sa oko 90% svedeno je na oko jednu četvrtinu, dok »ostatak« podjednako stvaraju industrija i sektor usluga.

Vijetnam, sa nešto oko 82 miliona stanovnika (2001., procena) raspolaže sa površinom od 329.560 kv km, od toga je oko 17% ravničarsko-pogodno za poljoprivredu, obradivo oko 5,5 miliona hektara, oko dve trećine se navodnjava i pogodno je za dve žetve godišnje (prolećni i jesenji pirinač, sa povrćem kao medju-usevom).

U Vijetnamu je, inače, sve počelo od poljoprivrede i od osnovnog proizvoda-pirinča, poljoprivreda je u ratu podnosila najveći teret, nema sumnje da se od nje i danas, ako je suditi na osnovu podataka o stanju u seoskim krajevima gde živi oko dve trećine stanovništva uzima srazmerno više nego od ostalih sektora i slojeva.

Na selu živi oko dve trećine stanovništa i približno toliko radne snage, proizvode oko 55 miliona metričkih tona hrane (pre reforme, u ratnim uslovima 17-18 miliona tona), od čega oko 30 miliona metričkih tona neljuštenog pirinča (»Paddy«), oko 18 miliona tona šećerne trske, oko 1,7 miliona tona kukuruza, oko 150.000 tona soje, oko 700.000 tona kafe, slede čaj i začini, kokosov orah, arašidi - kikiriki i razne tropske kulture uljarice, itd. Poljoprivreda učestvuje sa oko 25% u vrednosti društvenog proizvoda (podatak za 2000. godinu), prosečna stopa rasta se kreće oko 3,5%, izvoz poljoprivrednih proizvoda dostiže oko 2,9 milijardi dolara, uvoz oko 960 miliona dolara (1998.).

Sa izvozom od oko 3,5 miliona i prihodom od oko 720 miliona dolara pirinač je na prvom mestu na listi izvoza poljoprivrednih proizvoda, sledi kafa po vrednosti od oko 340 miliona dolara (probijaju se u vrh svetskih izvoznika kafe), tropsko voće i povrće sa oko 270 miliona dolara, sirovi kaučuk, začini, itd.

Ulov i izvoz riba, rakova i drugih prozivoda mora (»Seafood«, »aqua kultura«) – sve više iz veštačkih uzgajališta (niska, pirinčana polja uz obalu, izložena tajfunima i poplavama uz pomoć Japana pretvaraju u veštačka uzgajališta rakova-šrimpova i dr.) dostiže iznos od oko 2,3 milijardi dolara.

Sa ovim rezultatima, Vijetnam se svrstao u red zemalja »čistih izvoznika hrane«, što je već samo po sebi dostignuće bez presedana s obzirom na stepen razvijenosti i osnovu sa koje su krenuli u promene.

U poljoprivredu je po osnovu direktnih stranih investicija uloženo oko 2,2 milijardi dolara, u 2003. trećoj se po osnovu zaključenih ugovora očekuje dodatnih oko 42,1 miliona. Jedno i drugo se u zvaničnim krugovima ocenjuje nezadovoljavajućim i ulažu napori za stvaranje povoljnog ambijenta za priliv stranog kapitala u prehrambenu-preradjivačku industriju namenjenu za izvoz.

dalje

povratak na sadržaj

povratak na naslovnu stranu