|
||||||||||||
|
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ОДСЕК ЗА РУСИНИСТИКУ
Изборном већу Филозофског факултета за декана проф. др Љиљану Суботић
ПРЕДМЕТ: ПРИГОВОР 2 И ОДГОВОР НА РЕПЛИКУ КОЛЕГЕ ТАМАША
Поштоване колегинице и колеге, Две ствари су биле јасне када је са једне фантомске седнице Одсека за русинистику 20. јуна 2006. године (на коју проф. др Михајло Фејса није био позван или се није ни одржала) произашла следећа Одлука: ОДСЕК ЗА РУСИНИСТИКУ КАТЕДРА ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ Нови Сад, 20. 06. 2006-06-23 ДЕКАНАТУ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА У НОВОМ САДУ
На седници Катедре за русински језик и књижевност 20. 06. 2006. г. донета је одлука да се распише конкурс за једног наставника, сва звања, за научну област Украјинистика. Предмет: Украјински језик. Имена и звања чланова Комисије за писање реферата ћемо доставити касније. Шеф Одсека и Катедре за русинистику (Проф. др Јулијан Рамач) Прва јасна ствар: очигледно је било да се оваквим формулисањем конкурса истовремено обезвређују и Решење Покрајинског секретаријата за науку у технолошки развој (од 7. априла 2006. године) и Одлука Изборног већа Филозофског факултета (од 13. марта 2006. године) према којима је требало, након претходног, неуспелог конкурса, преименовати тражени услов асистент на неко од радних места која су се тек требала формулисати Статутом Филозофског факултета, т.ј. очигледно је било да је колега Тамаш направио састанак после састанка (на коме је Одсек закључио да је приоритет Одсека сарадник у настави за научну област Русинистика предмет Русински језик, како, је, уосталим, и гласио претходни, први конкурс, који су потписали проф. др Свенка Савић, проф. др Михал Тир и аутор текста реферата проф. др Михајло Фејса) и игнорисао потребу и за сарадником у настави / лектором за предмет Русински језик и за сарадником у настави за предмет Русинска књижевност (иначе, његов курс)1.Друга јасна ствар: Одлука је, с једне стране, усмерена на уклањање професора русинског језика Каролине Џуџар (која се пријавила на први конкурс) и свих других евентуално накнадно заинтересованих професора русинског језика и књижевности, а, с друге стране, на «гурање» Анамарие Рамач као стручњака по истој тој линији по којој је (цитирам део Реплике који није уопште утемељен у науци, него само у главама активиста Удружења грађана колеге Тамаша) «украјиниста професор др Људмила Поповић такође и русиниста већ тиме што је украјиниста и то је свима јасно, осим заслепљеном украјинофобу колеги Фејси». О томе да ли сам ја украјинофоб нпр. сведочи писани запис са конференције у САНУ на којој је представник Националног савета украјинске националне мањине Борис Небесни експлицитно изразио захвалност проф. др Михајлу Фејси што му је својим исцрпним излагањем помогао да аудиторијум схвати разлику између Украјинаца и Русина. Уколико бих, по угледу на колегу Тамаша, хтео да се окористим "рекла-казала аргументима" од којих врви његова Реплика, онда бих пренео речи Бориса Небесног да такве амбивалентне особе као Тамаш Јулијан («Украјинац русинске мајке» и сл. флоскуле) наносе огромну штету саживоту Украјинаца и Русина. Не знам којим је све квазинаучним синтагмама колега Тамаш називао представника Националног савета Украјинаца, али мене је, у пакету са професором Полом Робертом Магочијем са Универзитата у Торонту2, преко председника Младих његовог Савеза РусинаУкрајинаца 3 Бориса Варге у Руском слову «частио» атрибутима «фашиста», «сепаратиста» и «опонент нездраве памети»4.Да је мр Анамариа Рамач квалификована само за украјински језик то несумњиво потврђују и наведене оцене из курсева релевантних за избор: Савремени украјински језик (5), Историја украјинске књижевности (5), Историја украјинског језика (5), Методика предавања украјинског језика (5), Методика украјинске књижевности (5). Она је својим дипломским радом ( Апстрактна лексика српског и украјинског језика с компаративног аспекта) и магистерском тезом (Апстрактна лексика српског и украјинског језика с компаративног аспекта на материјалу оригинала и превода новеле српског књижевника Данила Киша "Енциклопедија мртвих") можда квалификована и за српски језик. Али просто нема основа за закључну констатацију из тачке 14 Реферата према којој Анамариа Рамач поред украјинског и словачког, чита, пише и говори - и русински, и то са оценом одличан. Што се тиче словачког језика, доле потписани не зна, али претпоставља да је кандидаткиња, ипак, такође, својевремено, у основној школи у Кисачу, имала оцену одличан (5). Доле потписани само поставља реторско питање да ли завршетак основне школе, рецимо на српском језику, подразумева се са оценом одличан (5), автоматски даје могућност дотичној или дотичном да предаје Српски језик на Универзитету. Доле потписани, такође, поставља питање да ли је неко коме су родитељи, према сумњивој информацији5 колеге Тамаша - обоје Русини (а живе у нерусинској средини, за разлику од Каролине Џуџар која живи у Руском Крстуру, средини са најчистијим русинским говором), довољна квалификација за никада и нигде верификовану “оцену одличан” или за произвољну тврдњу да “кандидат врхунски влада русинским језиком”. Не само оцену одличан, него никакву оцену, ни на једном од степена школовања, па ни на основном, ни на факултативном, Анамариа Рамач нема. С тим у вези колега литерата инсинуира да колега Фејса, “по образовању англиста”, није компетентан да повлачи “питање везе изворног владања језиком и образовања”, с обзиром да он тек сада постаје “одједном велики изворни русиниста”.Па, ево, да појасним суштинску разлику између Анамарије Рамач као украјинисте и Михајла Фејсе као англисте. За време студија на Групи за енглески језик и књижевност, већ у прве две године, односно у прва четири семестра Михајло Фејса је завршио за то време највиши и најстручнији облик образовања код Русина. Реч је о тзв. Лекторату за русински језик. Колико је Јулијан Тамаш овом приликом еквилибриста, а колико сенилан, нисам у могућности да одредим, али и он и колега Јулијан Рамач (који је тај Лекторат 1971. године и основао, уз значајно залагање управо Друштва за русински језик, књижевност и културу и Ирине Папуга лично) били су моји професори у то време. Могу да покажем на увид и потписе мојих садашњих колега и њихову оцену 9. И да додам још нешто о свом изворном језику. Ја сам завршио основну школу у Куцури на русинском језику и Гимназију у Руском Крстуру такође на русинском језику. Ја сам у време пријема објављивао у Шветлосци у наставцима превод Шекспировох Хамлета са енглеског на русински, при чему нисам имао на уму рад на Универзитету, јер сам радио као професор енглеског језика и русинског језика у Врбасу. Ја сам, дакле, након стицања дипломе професора за енглески језик и књижевност био потпуно оспособљен да предајем и русински језик. Није ваљда и то колега Тамаш “заборавио”? Мени није морао украјинизаторски лоби на Одсеку за русинистику прилагођавати Наставни план и програм Одсека за русинистику како би због мр Анамарие Рамач,1. курс Словачки језик престао бити изборан (заједно са курсом Пољски језик) и постао одједном обавезан наводно ради “пресецања изоглоса језичких система”, иако се те изоглосе више обрађују у курсу Михајла Фејсе Русински језик карпатског ареала (коме украјинизаторска компонента Одсека не дозвољава да буде ни вишесеместралан ни обавезан); 2. да би курсеви Украјинска књижевност 1 (поезија), 2 (проза), 3 (критика) колеге Тамаша морали бити обавезни, иако су они на студијској групи Русинистика другостепени (првостепени могу бити на Одсеку за украјинистику на Филолошком факултету у Београду), па по логици ствари треба да буду изборни (што је у верзији са два модула краткотрајно било и заступљено, али опет једноставно игнорисано); 3. да би студенти имали 4-5 непотребних испита, јер се не дозвољава увођење курса Други словенски језик (иако ни друге језичке групе, као нпр. Словакистика, немају два обавезна словенска језика; на Словакистици постоји само курс Чески језик), пошто се чланови Савеза РусинаУкрајинаца плаше да би у том случају студенти русинистике могли да не изберу украјински језик (То што се може десити да не изаберу Русински језик карпатског ареала њих, разуме се, нимало не брине, јер је реч, како то они воле рећи, о “сепаратистима од њима матичне земље” итд. итб.). Фејса упште нема намеру да «разбуца Катедру и Одсек», него да размрси групашко клупко на Одсеку за русинистику, тј. да оголи закулисно деловање чланова Савеза Савеза РусинаУкрајинаца (видети фусноту 3) и у «џемсбондовској години» (`007), евентуално, онемогући наставак праксе која води постепеном претварању Одсека за русинистику у Одсек за украјинистику, Русина у Украјинце ... итд., што неспорно дотиче национални интерес Русина и на чему треба да се ангажује и Национални савет русинске националне мањине. Тачно је да "Национални савет Русина није партнер Универзитету" у целини, али његов Одбор за образовање има ингеренције да разматра планове и програме на свим нивоима образовања, па и на високом, поготово ако су угрожени национални интереси. Ако колега Тамаш, са својом украјинском свешћу, ангажовање Националног савета русинске националне мањине осећа као “политички притисак”, можете, мислити, поштоване колегинице и колеге, како тек, ми, Русини русинске свести, доживљамо политичке изјаве разних украјинских отправника послова, амбасадора, првих секретара и др. који поклањају колеги Тамашу орден за консолидовање украјинства, нас проглашавају за субетнос Украјинаца, а русински језик за дијалекат украјинског и сл. Жеља Националног савета Русина да поразговара о догађајима на Одсеку је легитимна активност Савета и његовог Одбора за образовање, без обзира што разговоре највише не жели управо колега Тамаш, баш као што није хтео расписати конкурс у складу са Решењем Покрајинског секретаријата. Национални савет Русина би требало да да своју реч када је реч о усклађивању курикулума и силабуса не у складу са потребама студената и русинске националне заједнице, па и Болоњске деклерације, него у складу са политиком чланова једног приватизованог удружења грађана. Савез РусинаУкрајинаца би тренутну већину, зна то колега Тамаш врло добро, већ примањем два дипломирана професора русинског језика и књижевности (након одласка проф. др Јулијана Рамача у заслужену пензију) на Одсек, врло брзо изгубио, и зато се свим силама труди да нерусинисту представи као изузетно компетентног русинисту, а русинисте, очигледно је, одстрањује инсистирањем на конкурсу за асистента, знајући да још ове године неће бити русинисте са магистратуром/мастером, што се, пак, може променити већ наредне године. Колеги Тамашу се жури и због горе реченог и због одржавања своје гласачке машинерије. А увредљива констатација о Националном савету да би "већина његових чланова морала да упишу прву годину студија, уколико има пуно средњошколско образовање" је у потпуности нетачна, јер сви чланови поменутог Одбора за образовање јесу стручно образовани. Нетачна је и констатација да је "колега Фејса нетачно приказао број часова појединих лингвиста на Одсеку, и сада и након пуног реализовања програма по Болоњској декларацији". То се може лако утврдити простим збрајањем часова предавања и вежби. Може чак то колега Тамаш и сам утврдити, уколико није заборавио и бројати до 50, као што је заборавио да сам ја као англиста био, почетком осамдестих година 20. века, квалификованији русиниста, него што је његов кандидат на почетку 21. првог века. Одсек за русинистику, дакле, на почетку 21. века - након четрвт века рада - има 25. дипломованих професора русинског језика, што почетком осамдесетих година 20. века није, али, чудним чудом, НИЈЕДАН од њих није нам колега на Одсеку. То је једна од чињеница која указује да је “нешто труло у држави Данској”. А то је чињеница са којом се може “похвалити” само Одсек за русинистику, и то се односи ваљда на цео Новосадски универзитет. Фејса ту хоће измену, јер ако се настави са омаловажавањем кадра Одсека за русинистику, то може да умањи ионако мали број студената. Одсек се слободно може и угасити, ако кадар школован у Украјини, по флоскули “украјинско је истовремено и русинско (чак и боље)”, долази до радног места. Ова флоскула се досад манифестовала углавном давањем двојних звања/доктората. По тој линији, докторирањем на Русинској књижевности колега Јулијан Тамаш автоматски је стекао и звање за предмет Украјинска књижевност, а колега Јулијан Рамач, по истом автоматизму, за докторат којим су сагледане предлошке конструкције у русинском језику и звање за предмет Украјински језик. Колега Тамаш је свај "поклон" касније и оправдао, а колега Рамач то ни до данас није учинио. Јанко Рамач је свој магистарски рад у проширеној верзији на украјинском убрзано одбранио као докторску дисертацију у Украјини (са обавезним "научним", стаљинистичким наглашавањем да "све чињенице историје говоре да су Русини део украјинског народа") и на исти начин, убрзано, а без објављивања исте (иако је на седници Изборног већа колега Тамаш обећао да ће му га објавити ВАНУ са годином објављивања 2006 (што значи већ са пола године закашњења)), дошао до звања редовног професора, које му омогућава да буде и стручњак за курсеве који у свом садржају обрађују историју украјинског народа као да је то опет иста истицијата материја (чак је покушао и да курс Стара руска књижевност "прекрсти" на Стара украјинска) .6 Са намером да се заиста већ нешто конкретно уради на заустављању све очигледније украјинизације (у наставном плану и кадрирању), започео сам серију дописа, пре свега Деканату, али и Покрајинским секретаријатима за науку и технолошки развој (чије Решење колега Тамаш игнорише), за управу, прописе и националне мањине и за образовање и културу, као и Националном савету русинске националне мањине, Друштву за русински језик, књижевност и културу, и Матици русинској. Није ми јасно какве везе с овим конкурсом има помињање Омбудсмана и привођења колеге Тамаша на испитивање. Он је наиме, тамо био позван не због овог конкурса, него због пружања одговара на питања у вези са уношењем зле крви у русинску националну заједницу у току прошлих 15-ак година (почев од оснивања свог удружења грађана Савез РусинаУкрајинаца 1990. године, преко изузетно богатог речника мржње, све до недавног, пропалог покушаја проглашења Украјине за матичну државу Русинима у Војводини/Србији од стране чланова његовог Савеза, а преко његових сателита у Савету Месне заједнице у Куцури 2006. године). Али није то једина «нетачност и полуистина» којом колега Тамаш «кити» своју реплику. Он наводно никада није оштетио др Фејсу. Ако ограђивање шефа Катедре у Руском слову од мене док сам још био асистент за русински језик да нисам пуштен код “сепаратиста” на 2. Конгрес Русина света од стране Одсека и њега лично, већ да тамо идем самостално, није оштећивање, које датира још с почетка 90-их година 20. века, идем даље с примерима. Да ли је то можда јавно називање свог колеге «фашистом», «сепаратистом» и «опонентом нездраве памети»? Да ли је то можда вешање зналца за енглески који је волео своју припросту сељанку девојку Русинку и заглавио главу у ограду, да би се дотични Јани Мали Јани, након што га је иста преварила са једним избеглицом, гле књижевне инвенције - обесио? Моја реаговања нису пуштана у јавност. Ја сам био и асимилатор Русина у српски народ. Ја сам био амбициозни локал-патриота. Чланови његовог друштва ме у данашње време проглашавају персоном нон грата и забрањују ми улаз у НИУ Руске слово и Русинску редакцију ТВ НС (што се у овом тренутку може проверити код портира тих информативних кућа). Мени је колега Тамаш поручио, у пијаном стању, телефонски, преко Славка Винаја, након полусатног ТВ-интервјуа посвећеном зборнику радова Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005), да ме чека отказ на Одсеку. И у Реплици два пута ме назива "суицидалним" да би у завршном параграфу најавио неку врсту казнене експедиције од стране чланова Одсека због "Фејсине опструкције" и "нељудског понашања". Није ли стављање професора Фејсе, ванр. професора за Русински језик, у положај (за разлику од велике већине професора на Универзитету) да не може изнети мишљење у вези са својим будућим сарадником (лектором, асистентом ...) такође својеврсно оштећење истог? Исказ да "никада нисам оштетио колегу Фејсу" и није полуистина, већ је - чиста лаж.Тој квалификацији се приближава и тврдња да “Анамарија Рамач и Јулијан Рамач нису непосредни сродници”. Јулијан Рамач је управо из тог разлога иступио из састава комисије за писање првог реферата. Анамаријин отац Михајло је властити брат Јанка Рамача, а Михајлов отац и Јулијан Рамач су властита браћа. Брат Јулијана Рамача је деда Анамарије Рамач. Уз то, Јулијан Рамач и Јулијан Тамаш су кумови. Сродство је, ипак, лако утврдити. И ја се залажем за то да Универзитет буде доступан и деци и родитељима, али не у случају кад нису квалификовани претходним школовањем, барем дипломским радом и/или магистарским/мастерским радом, према којима је Анамарија Рамач понављам, квалификованија за србистику него за русинистику. А то што сам ја нпр. написао неке радове (од којих су неки још у штампи, а од којих су неки преведени на енглески, рецимо од оца судског тумача 7) у којима сам наводио примере из немачког, латинског и грчког језика, не квалификују ме за германисту, латинисту и/или гркисту. Ако сам и написао пар чланака о Вилијему Шекспиру, ти чланци ме не чине автоматски оспособљеним да држим курс Вилијем Шекспир. Или, с обзиром да се слично протура у вези са Анамариом Рамач - можда и јесам?Поводом тога што колега Тамаш сматра да ја својим приговором/приговорима срамотим и чланове Одсека и себе, могу да додам следеће. За мене је већа срамота не борити се за радна места професора русинског језика и књижевности које ми овде на Одсеку за русинистику на Новосадском универзитету ишколујемо (за шта смо, уосталом, и плаћени). Да ли је њега срамота што чини супротно, и при томе приватизује Одсек, сервисирајући своје Удружење грађана а не русинску национална заједницу, не знам. А требала би га бити страмота. С надом да ће Изборно веће имати разумевања за праве потребе Одсека за русинистику и поступити према траженим корацима у Приговору 1. С поштовањем, 22. 06. `007, Нови Сад др Михајло Фејса ЗАБЕЛЕШКЕ
1 Покушај колеге Тамаша да се подсећањем на покојног Владимира Гарјанског прикаже као “велики поборник” за примање дипломираних професора русинског језика и књижевности са наше катедре/одсека на радно место колеге, није уопште успешан. Од тренутка кад је Владимир преминуо прошло је десетак година, а колега Тамаш у том деценијском периоду није ниједном од дипломираних професора-русиниста понудио покривање вежби из курса Русинска књижевност (а неспорна је чињеница да се само преко његовог курса, а то се односи на целу куглу земаљску, могу формирати стручњаци за књижевност војвођанских Русина). Већ ово настојање колеге Тамаша представља довољно илустративан пример, а биће их још на овом месту, да је еквилибристика својствена њему, а не мени.2 При првој посети Новом Саду професора Пола Р. Магочија, почетком деведестих година 20. века, Јулијан Тамаш није професору Магочију дозволио да он и још четири русиниста изложе своје ставове на Филозофском факултету, па су исти своја излагања морали држали у диско-клубу једног хотела. Био је то први очигледнији пример приватизовања Одсека за русинистику, тада Катедре за русински језик и књижевност.3 Није у питању правописна грешка јер група око Савеза, коме је колега Јулијан Тамаш оснивач и у два мандата председник, а Јанко Рамач секретар (а њих двојица су заједно, треба то имати стално на уму, шеф и заменик Одсека за русинистику, док је проф. др Јулијан Рамач само пасивни члан) усмерена је пре свега управо на “претакање” Русина у Украјинце, односно на брисање «одиозног и» између Русина и Украјинаца.4 Ја му фактички том приликом и нисам био опонент јер на Конференцију посвећену националним мањинама у Србији није ни дошао због, како пише, «САНУ кабадахија који му раде о глави», иако се пре тога небројено пута жалио на угроженост мањина и најављивао елаборацију свог паушалног мишљења.5 Мајчино презиме Хнатко указује на то да је она вероватније Украјинка, а питање је да ли је отац Михајло, као велики активиста РусинаУкрајинаца, Русин или Украјинац. Требало би, међутим, видети последњи попис грађана како би се са сигурношћу могли износити ставови поводом њиховог националног осећања.6 Претпостављам, поштоване колегинице и колеге, да нисте упознати да су ми колеге рекле да морам објавити докторску дисертацију, јер иначе нећу моћи бити изабран у ниже звање, односно у звање ванредног професора. Исто није важило за Јанка Рамача код избора за више звање. Мислим да је присуство двоструког аршина разумљиво.7 Наведени рад који је у преводу на русински објављен у Шветлосци у оригиналу, на Конференцији посвећеној Хавријилу Костељнику у Новом Саду 2004, читан је на украјинском језику. Отац Анамарие Рамач је судски тумач за украјински језик. Он је и превео сва ћеркина документа из Кијева у процесу нострификације.
|
||||||||||||
|
РУСНАЦИ НА ИНТЕРНЕТУ ФОРУМ CYBER RUTHENIA CYBER ART DOWNLOAD RUSYN FONT АРХИВА ПОЧАТНИ БОК |