ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

Прва јасна ствар: очигледно је било да се оваквим формулисањем конкурса истовремено обезвређују и Решење Покрајинског секретаријата за науку у технолошки развој (од 7. априла 2006. године) и Одлука Изборног већа Филозофског факултета (од 13. марта 2006. године) према којима је требало, након претходног, неуспелог конкурса, преименовати тражени услов асистент на неко од радних места која су се тек требала формулисати Статутом Филозофског факултета, т.ј. очигледно је било да је колега Тамаш направио састанак после састанка (на коме је Одсек закључио да је приоритет Одсека сарадник у настави за научну област Русинистика предмет Русински језик, како, је, уосталим, и гласио претходни, први конкурс, који су потписали проф. др Свенка Савић, проф. др Михал Тир и аутор текста реферата проф. др Михајло Фејса) и игнорисао потребу и за сарадником у настави / лектором за предмет Русински језик и за сарадником у настави за предмет Русинска књижевност (иначе, његов курс)¹.

Друга јасна ствар: Одлука је, с једне стране, усмерена на уклањање професора русинског језика Каролине Џуџар (која се пријавила на први конкурс) и свих других евентуално накнадно заинтересованих професора русинског језика и књижевности, а, с друге стране, на «гурање» Анамарие Рамач као стручњака по истој тој линији по којој је (цитирам део Реплике који није уопште утемељен у науци, него само у главама активиста Удружења грађана колеге Тамаша) «украјиниста професор др Људмила Поповић такође и русиниста већ тиме што је украјиниста и то је свима јасно, осим заслепљеном украјинофобу колеги Фејси». О томе да ли сам ја украјинофоб нпр. сведочи писани запис са конференције у САНУ на којој је представник Националног савета украјинске националне мањине Борис Небесни експлицитно изразио захвалност проф. др Михајлу Фејси што му је својим исцрпним излагањем помогао да аудиторијум схвати разлику између Украјинаца и Русина. Уколико бих, по угледу на колегу Тамаша, хтео да се окористим "рекла-казала аргументима" од којих врви његова Реплика, онда бих пренео речи Бориса Небесног да такве амбивалентне особе као Тамаш Јулијан («Украјинац русинске мајке» и сл. флоскуле) наносе огромну штету саживоту Украјинаца и Русина. Не знам којим је све квазинаучним синтагмама колега Тамаш називао представника Националног савета Украјинаца, али мене је, у пакету са професором Полом Робертом Магочијем са Универзитата у Торонту², преко председника Младих његовог Савеза РусинаУкрајинаца³ Бориса Варге у Руском слову «частио» атрибутима «фашиста», «сепаратиста» и «опонент нездраве памети»⁴.

Да је мр Анамариа Рамач квалификована само за украјински језик то несумњиво потврђују и наведене оцене из курсева релевантних за избор: Савремени украјински језик (5), Историја украјинске књижевности (5), Историја украјинског језика (5), Методика предавања украјинског језика (5), Методика украјинске књижевности (5). Она је својим дипломским радом (Апстрактна лексика српског и украјинског језика с компаративног аспекта) и магистерском тезом (Апстрактна лексика српског и украјинског језика с компаративног аспекта на материјалу оригинала и превода новеле српског књижевника Данила Киша "Енциклопедија мртвих") можда квалификована и за српски језик. Али просто нема основа за закључну констатацију из тачке 14 Реферата према којој Анамариа Рамач поред украјинског и словачког, чита, пише и говори - и русински, и то са оценом одличан. Што се тиче словачког језика, доле потписани не зна, али претпоставља да је кандидаткиња, ипак, такође, својевремено, у основној школи у Кисачу, имала оцену одличан (5). Доле потписани само поставља реторско питање да ли завршетак основне школе, рецимо на српском језику, подразумева се са оценом одличан (5), автоматски даје могућност дотичној или дотичном да предаје Српски језик на Универзитету. Доле потписани, такође, поставља питање да ли је неко коме су родитељи, према сумњивој информацији⁵ колеге Тамаша - обоје Русини (а живе у нерусинској средини, за разлику од Каролине Џуџар која живи у Руском Крстуру, средини са најчистијим русинским говором), довољна квалификација за никада и нигде верификовану “оцену одличан” или за произвољну тврдњу да “кандидат врхунски влада русинским језиком”. Не само оцену одличан, него никакву оцену, ни на једном од степена школовања, па ни на основном, ни на факултативном, Анамариа Рамач нема. С тим у вези колега литерата инсинуира да колега Фејса, “по образовању англиста”, није компетентан да повлачи “питање везе изворног владања језиком и образовања”, с обзиром да он тек сада постаје “одједном велики изворни русиниста”.

Па, ево, да појасним суштинску разлику између Анамарије Рамач као украјинисте и Михајла Фејсе као англисте. За време студија на Групи за енглески језик и књижевност, већ у прве две године, односно у прва четири семестра Михајло Фејса је завршио за то време највиши и најстручнији облик образовања код Русина. Реч је о тзв. Лекторату за русински језик. Колико је Јулијан Тамаш овом приликом еквилибриста, а колико сенилан, нисам у могућности да одредим, али и он и колега Јулијан Рамач (који је тај Лекторат 1971. године и основао, уз значајно залагање управо Друштва за русински језик, књижевност и културу и Ирине Папуга лично) били су моји професори у то време. Могу да покажем на увид и потписе мојих садашњих колега и њихову оцену 9. И да додам још нешто о свом изворном језику. Ја сам завршио основну школу у Куцури на русинском језику и Гимназију у Руском Крстуру такође на русинском језику. Ја сам у време пријема објављивао у Шветлосци у наставцима превод Шекспировох Хамлета са енглеског на русински, при чему нисам имао на уму рад на Универзитету, јер сам радио као професор енглеског језика и русинског језика у Врбасу. Ја сам, дакле, након стицања дипломе професора за енглески језик и књижевност био потпуно оспособљен да предајем и русински језик. Није ваљда и то колега Тамаш “заборавио”? Мени није морао украјинизаторски лоби на Одсеку за русинистику прилагођавати Наставни план и програм Одсека за русинистику како би због мр Анамарие Рамач,

Он наводно никада није оштетио др Фејсу. Ако ограђивање шефа Катедре у Руском слову од мене док сам још био асистент за русински језик да нисам пуштен код “сепаратиста” на 2. Конгрес Русина света од стране Одсека и њега лично, већ да тамо идем самостално, није оштећивање, које датира још с почетка 90-их година 20. века, идем даље с примерима. Да ли је то можда јавно називање свог колеге «фашистом», «сепаратистом» и «опонентом нездраве памети»? Да ли је то можда вешање зналца за енглески који је волео своју припросту сељанку девојку Русинку и заглавио главу у ограду, да би се дотични Јани Мали Јани, након што га је иста преварила са једним избеглицом, гле књижевне инвенције - обесио? Моја реаговања нису пуштана у јавност. Ја сам био и асимилатор Русина у српски народ. Ја сам био амбициозни локал-патриота. Чланови његовог друштва ме у данашње време проглашавају персоном нон грата и забрањују ми улаз у НИУ Руске слово и Русинску редакцију ТВ НС (што се у овом тренутку може проверити код портира тих информативних кућа). Мени је колега Тамаш поручио, у пијаном стању, телефонски, преко Славка Винаја, након полусатног ТВ-интервјуа посвећеном зборнику радова Русини/Руснаци/Ruthenians (1745-2005), да ме чека отказ на Одсеку. И у Реплици два пута ме назива "суицидалним" да би у завршном параграфу најавио неку врсту казнене експедиције од стране чланова Одсека због "Фејсине опструкције" и "нељудског понашања". Није ли стављање професора Фејсе, ванр. професора за Русински језик, у положај (за разлику од велике већине професора на Универзитету) да не може изнети мишљење у вези са својим будућим сарадником (лектором, асистентом ...) такође својеврсно оштећење истог? Исказ да "никада нисам оштетио колегу Фејсу" и није полуистина, већ је - чиста лаж.

Тој квалификацији се приближава и тврдња да “Анамарија Рамач и Јулијан Рамач нису непосредни сродници”. Јулијан Рамач је управо из тог разлога иступио из састава комисије за писање првог реферата. Анамаријин отац Михајло је властити брат Јанка Рамача, а Михајлов отац и Јулијан Рамач су властита браћа. Брат Јулијана Рамача је деда Анамарије Рамач. Уз то, Јулијан Рамач и Јулијан Тамаш су кумови. Сродство је, ипак, лако утврдити. И ја се залажем за то да Универзитет буде доступан и деци и родитељима, али не у случају кад нису квалификовани претходним школовањем, барем дипломским радом и/или магистарским/мастерским радом, према којима је Анамарија Рамач понављам, квалификованија за србистику него за русинистику. А то што сам ја нпр. написао неке радове (од којих су неки још у штампи, а од којих су неки преведени на енглески, рецимо од оца судског тумача⁷) у којима сам наводио примере из немачког, латинског и грчког језика, не квалификују ме за германисту, латинисту и/или гркисту. Ако сам и написао пар чланака о Вилијему Шекспиру, ти чланци ме не чине автоматски оспособљеним да држим курс Вилијем Шекспир. Или, с обзиром да се слично протура у вези са Анамариом Рамач - можда и јесам?

⁷ Наведени рад који је у преводу на русински објављен у Шветлосци у оригиналу, на Конференцији посвећеној Хавријилу Костељнику у Новом Саду 2004, читан је на украјинском језику. Отац Анамарие Рамач је судски тумач за украјински језик. Он је и превео сва ћеркина документа из Кијева у процесу нострификације.

РУСНАЦИ НА ИНТЕРНЕТУ  ФОРУМ CYBER RUTHENIA   CYBER ART  DOWNLOAD RUSYN FONT  АРХИВА  ПОЧАТНИ БОК